UMETNOST IZ DUŠE

Svako od nas imao je uzore kroz život, a mnogi ih imaju i u zrelom životnom dobu.

Jedna od najdražih osoba koje su u mom životnom okruženju i koje su mi bile i ostale uzor je moja ujna. Pored toga što je divna majka i baka, što je imala sjajnu karijeru u svom poslu koji nije imao veze sa umetnošću, moja ujna ima divnu, senzitivnu dušu. Veliki je obožavalac umetnosti u najširem smislu. Čita, sluša i voli muziku, piše pesme, sjajno kuva, čak i priča viceve, ali najveća ljubav joj je slikanje.

Tako je do sada  izlagala na mnogobronim kolektivnim izložbama, osvajala brojne nagrade, a nedavno je obeležila mali jubilej – otvarawe svoje desete samostalne izložbe. Ona nije podlegla modi u slikarstvu, „novoj umetničkoj praksi“, već je ostala verna klasičnom, odnosno tradicionalnom pristupu slikarstvu.

Svaka slika zrači vedrinom i lepotom, a kad krasi zid, ispunjava dušu posmatrača lepim, pozitivnim osećanjima. Zato je slika na zidu najlepši ukras svakog doma, daje mu plemenitost i eleganciju.

Čak je i naš Lenon „pozirao“ za svoj portret 🙂

Dakle, predstavljam vam, ovako virtuelno, slike Gordane Marković. Originale, uramljene u odgovarajuće ramove, još uvek možete pogledati u Biblioteci „Vuk Karadžić“ GALERIJA MILJKOVIĆ, Bulevar kralja Aleksandra 298, Beograd, sve do kraja naredne sedmice.

1

7

2

3

14

10

13

16

15

12

Svaka od ovih slika izgleda lepše u ramu, ali sam ja loš fotograf, pa na samoj izložbi nisam napravila dobre fotografije. Predstavila sam vam samo deo izloženih slika, a i kod autorke se zadržalo više slika sa prethodnih izložbi.

Nadam se da ste uživali.

Misao dana: 

„Svaka umetnost nosi autobiografsku priču, a školjkinu priča biser…“

(Federico Fellini)

Najnovija ponuda

Preporučujem!

U okviru svakodnevne poslovne ili privatne komunikacije sve više je ljudi koji koriste engleski jezik. U saradnji sa profesorima engleskog jezika koji imaju dugogodišnje iskustvo napravljeni su pro…

Извор: Najnovija ponuda

TO VIŠE NISU PETARDE, VEĆ BOMBE

Zakon o javnom redu i miru:

Paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje

Član 17

Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novačnom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.

Ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ko prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Zakon o prekršajima:

Odgovornost roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja deteta i maloletnika

Član 72

Kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše, roditelji, usvojitelj, staratelj odnosno hranitelj deteta kazniće se za prekršaj kao da su ga sami učinili.

Zakonom se može propisati da će za prekršaj koji je učinio maloletnik odgovarati i roditelji, usvojitelj, staratelj, odnosno hranitelj maloletnika starog od navršenih četrnaest do navršenih osamnaest godina ako je učinjeni prekršaj posledica propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogućnosti da takav nadzor vrše.

Osim roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja, zakonom se može propisati da će za prekršaj maloletnika odgovarati i druga lica za koja je propisana obaveza vršenja nadzora nad maloletnikom koji je učinio prekršaj.

Svake godine u ovo doba počinjem da se ježim zbog petradi  i ostalih pirotehničkih sredstava.
Godinama pratimo vesti o brojnim povredama dece i adolescenata, najčešće, a bude tu i “zrelih” ljudi, povredama sa trajnim posledicama.
Međutim, svake godine, sve je veća pucnjava svuda oko nas, u svako doba dana ili noći.

Roditelji, učite decu da su petarde štetne!
Ne, od ovoga nema ništa! To se ponavlja godinama, godinama smo u ovo doba godine, od ovih dana pa do polovine januara,(namerno neću da lepe praznike povezujem sa ovom ružnom pojavom), objavljuju vesti o tome kako je neko dete teško povređeno, ostalo bez prstiju ili bez oka. Ipak, mnogo je roditelja koji, naprotiv, podstiču decu, naročito dečake, da budu muškarčine, kupuju im velike količine petardi, bobmi i bombica, raketa, svačega, ili im daju novac upravo za ove namene.
Te povrede se, misle oni, dešavaju šonjama, uvek nekom drugom.
Jeste li sigurni? Vredi li da vam pokažem neku fotografiju.

decak_1356807969_670x0
Vidite li koliko je blizu očiju?

petarde04
Da li možete biti sigurni da se ovo neče dogoditi baš vašem detetu?

Ukoliko ste u zabludi da je vaše dete dobro obučeno i da se neće povrediti, nemate obzira prema ljudima za koje je svaki udar petarde stres, a naročito prema životinjama…

download  zivotinje-se-boje-pucnjave1

Za vas koji bacate i uživate u prasku i strahu ljudi i životinja, ima leka.
Lek su naši zakoni.
Ovi citirani na početku. I nema izgovora da ne znate šta vam dete radi. Morate to znati, jer eto, možda preterujem, danas petarde, a sutra zapaljen čovek.
Neću više to da trpim.
Svaki put kad čujem petarde zvaću policiju. Svaki put kad vidim grupicu dece koja se spremaju da bacaju petarde, zvaću policiju. Svaki put kad vidim nelegalnog prodavca, zvaću policiju. Pozivam istomišljenike da isto čine.

Onih koji misle kao ja je jako puno, ali manje od petardi. Koliko jedna osoba baci petari u narednih mesec dana, šta mislite? Ne možemo ni zamisliti. Ove godine, možda bude pravdi privedeno samo par osoba, sledeće godine će ih biti više, dok ne stanemo na kraj ovom zlu.
Iako imam glavobolje od prekomernog posla, sa zadovoljstvom ću kažnjavati one koji prekrše navedene zakonske odredbe.

Svedoci smo sve većeg siromaštva, a za petarde se nađe neka para. Omogućava se nekome da dobro nelegalno zaradi. Nemojte mi o tome da vam je to zadovoljstvo i radost vašoj deci. Ima mnogo drugih zadovoljstava i radosti. Okrenite se oko sebe, ima toliko dece i ljudi kojima je potrebna pomoć, nađite zadovoljstvo u tome. Ili u dobrom filmu, nekoj društvenoj igri, razgovoru sa svojom decom, na primer o svom detinjstvu, o tome kako smo se super zabavljali, iako nismo imali petarde!
Svedoci smo ovih dana da se sve više građana protivi programima za doček Nove godine na trgovima, tražeći da se taj novac uplati za bolesnu decu.  Možda isto to možemo učiniti i u vezi petardi.

Radovalo bi me da moji prijatelji blogeri objave nešto o ovoj temi.
Hvala na čitanju.

Nova izložbica

Dugo se nisam hvalila svojim rukotvorinama.
Nema tu šta da se piše, samo da se gleda. Ponovo dekupaž.
Pa, da počnemo.

img_20160923_211600-2

img_20160815_202320-jpg-granicnici

img_20161108_194321-jpgknjizice

img_20161108_194424-jpg-knjizice-3

img_20161108_194941-jpg-futrola-2

img_20161108_195034-jpg-roze

img_20161129_090844-jpgitalija

img_20161129_090820-1-jpg-italija

14914574_10207781056346347_647716609_n-jpg-natalija

14938024_10207781056306346_401490552_n-jpg-natalija-2

Nešto je poklonjeno ili naručeno, nešto je dostupno.
Ovih dana ću raditi graničnike za čitanje i čestitke, praznici su sve bliže, a toliko je dragih ljudi koje želim da obradujem.
Prijatan viken svima!

Misao dana:  Čuda se događaju samo onima koji u njih veruju! (francuska poslovica)

 

 

 

 

Malo i ja o „Bdenju“

Zaista me raduje što imam čast da poznajem Dejana Zlatića, da čitam sve što piše i što sam imala veliko zadovoljstvo da pročitam sva tri romana koja je izdao i da uživam u njima, prepoznajući u nekim delovima sebe ili ljude koji su mi bliski.
Kako sam ja, obična žena, bez književnih pretenzija, drugačijeg obrazovanja od književnog doživela roman?

Doživela sam ga kao običnu, jednostavnu priču o čoveku i njegovoj usamljenosti.
Svako od nas poznaje nekog Saleta, ili Milicu, imena su nebitna, koji pogrešnim izborima u mladosti, nesvesni toga, biraju usamljenost.
Kod Saleta je nedostatak inicijative, hrabrosti za borbu za ispunjenje sopstvenih želja, izbor da ne povredi druge, odlukama da je za njegove prijatelje bolje da se on povuče, čineći tako i životne izbore umesto njih, doveo do toga da su takvi izbori na njegovu štetu, da tako gubi i prijatelje i ljubav i ostaje sam i usamljen.

Njegova sklonost da donosi odluke za druge, i da se to svima ne dopada, najbolje dolazi do izražaja u sceni kad Nedi poklanja kiosk, kad on ne razume zašto se ona ljuti, verujući da joj čini dobro, nesvestan toga da je o njenom životu odlučio umesto nje, ne pitajući ni za mišljenje, ni za njene želje.

Prepuštajući Tijanu prijatelju, izgubio je oboje. Baš kada je napravio prvi korak da se Tijani približi na drugi način, drugačijim osećanjima, kad mu nedostaje hrabrost da joj poklon za koji se mnogo trudio, uruči lično, već anonimno, on saznaje da je njegov prijatelj odabrao Tijanu za ljubav svog života i povlači se. Dilema da li je važnije prijateljsvo ili ljubav ne postoji, postoji bol zbog takvih okolnosti, bol koji će ga uvek pratiti, ali on će ga nositi dostojanstveno, verujući da tako može da zadrži prijateljstvo sa oboje, ali to prijateljstvo, kako se i moglo očekivati, pod uticajem životnih događaja i vremena bledi i nestaje. Isto bi se desilo i da su ostali da žive u njegovoj blizini.

U momentima kad postaje svestan da je napravio pogrešne izbore i propustio prilike, on pokušava da to ispravi, primer je potraga za Sanjom, ali kad je vidi, on se ponovo povlači, čineći još jedan pogrešan izbor.

Tokom jednog dana i noći, dok čeka da iscuri vreme do polaska da vrati Tijanu u svoj život, još jednom uveren da je to prava odluka, kroz sećanja mu prolazi ceo život, pa preispituje svoje odluke, ali ne dolazi do odgovora. Saznajemo da je savestan, uvek spreman da se nađe ljudima u nevolji, da se ne koleba u situacijama kad je drugima potrebna pomoć, rizikujući mnogo, čak i sopstveni život. Vraća nam veru u u ljudsku dobrotu, jer nije jedini dobrica, ima još dobrih ljudi. Posebno je dirljiva dobrota dece koja su ga na predahu od borbi nahranila. Taj pruženi hleb je simbol razumevanja i ljubavi među ljudima, to deca nevinih duša, najbolje osećaju.

Njegova ljubav prema Tijani, koju je lako prepustio prijatelju i tako umesto nje doneo odluku da je gurne u neki drugačiji život, velika ljubav kojom je obojen ceo roman, jer sve njegove misli počinju i završavaju se mislima o Tijani, možda i ne bi bila tako velika da nije ostala neostvarena, nikad izrečena, nikada ni na koji način iskazana. Možda bi i Tijana donela drugačiju odluku da joj je na bilo koji način dao prostora i nade.
Posle mnogo godina, najboljih godina života, on pokušava da tu ljubav vrati, da Tijanu, konačno, prigrli za ostatak njihovih života, ali je za to kasno. Velike životne odluke se ne mogu donositi u trenu, dok se čeka poziv na let pa Tijana očekivano za čitaoca, a neočekivano za junaka, ne pristaje da napusti svoj izgrađen život.

Sale i dalje ostaje sam, da u svojim nesanicama i bdenju ponovo proživljava svoj život, čuvajući od zaborava sve te lepe i ni malo lepe, ali značajne trenutke i događaju, kada je verovao da čini najbolje. U toj veri i bdenju, ostaje mu tekila, nezaborav i muzika.

Ako imate nekog Saleta u svom okruženju, usamljenog jer su mu život i savest nametali životne izbore, pokušajte da ne sudite, već da razumete, da se zapitate zašto su ostali sami i izabrali usamljenost.