Nosite li lupu u prodavnicu?

Ja ću morati da počnem!

Svi smo prinuđeni da štedimo.
No štede i trgovci, pa drže premalo zaposlenih, koji ne mogu sve da stignu i provere. Nekada to nije slučajno, namerno je.
Pretpostavljam da pogađate o čemu mislim.
To su one pogrešne cene koje se nalaze na gondolama ispod određenog proizvoda. Zakon o trgovini je jasan, važi cena koja je istaknuta. No da se za to izborite, treba vam živaca i živaca, treba pozvati inspekciju, koja neće doći odmah, već nakon nedelju dana, a do tada prodavci sve srede.

Večeras sam sa suprugom svratila u veliku samoposlugu koja nam nije blizu, to bilo drugi put da tu svraćamo.
Kupili smo par najnužnijih sitnica. Dok sam malo razgledala, u oči mi zapao Lahor dečji sapun i papir veličine A5 nalepljen ispod, naziv sapuna, cena 29,90. Uzmem taj sapun.
Za puno artikala uopšte nije bilo cene.
Za neke su cene natrpane jedna do druge, pa nagađaj na šta se odnose.

Na kasi dobijem račun, i odlučim, što inače ne radim, da proverim. Pre toga sam stavila primedbu da se ne vidi kad očitava artikal po artikal, kolika mu je cena, treba da imaju displej dovoljno veliki da se to vidi i eventualno odmah reaguje.
Na računu vidim da je sapun 42,90.

Odmah sam reagovala. Nikada ranije nisam to radila. Dve kase, ljudi čekaju u redu, jedna od žena je morala da napusti kasu. Kažem, idem da vidim, možda sam ja pogrešila?

Ne, nisam.

Žena je hladnokrvno skinula onaj papir i rekla da je sapun bio na akciji i da više nije, a oni „zaboravili“ da skinu obaveštenje. na obaveštenju nije pisalo da je na akciji, samo naziv i cena. Kako to da nisu obrnuto „zaboravili“? Da skinu papir, a ne promene cenu u programu?

Kaže, onako ljutiti i drsko, vratiće mi deset dinara, šta sam napravila frku za tu sitnicu.

Ne treba, gospođo. Hvala i doviđenja, kažem ja i izlazim. Ljudi gledaju, ljudi koji, pretpostavljam žive u blizini i svakodnevno tu kupuju.

Da li je u pitanju deset dinara, ili tačno 13? Ili je nešto drugo u pitanju?

Ljudi koji svakodnevno tu kupuju, verovatno svakoga dana plate po nešto deset ili dvadeset dinara više nego što to košta. Izračunajte koliko je to od jednog kupca za mesec dana. Pa od toliko kupaca koje redovno imaju. Lepa parica, bez PDV-a.
Nadam se da će bar oni koji su prisustvovali, ubuduće malo bolje gledati svoje račune.

Kad idem u veće nabavke, znate ono, ček na poček, obavezno proveravam bar kodove. Čitače cena su iz Tempa sve sklonili.

Piljim u one sitne brojke, upoređujem kod na ceni sa kodom na proizvodu.
Zato ću ubuduće da nosim lupu.

Slika sa google pretrage

 

To kraduckanje na sitno, ili izvinite nemam dinar komšija, kad se pogleda za malo duži period, bude lepa sumica.

Prilikom merenja voća, povrća, uvek stave malo više, pitaju može li? Ne može, osim ako ćete da poklonite. Ja sam planirala da kupim 300 grama mesa, za toliko i imam novca. Tačka. Naravno, znam da nije uvek moguće nameriti tačno kilogram jabuka, tu ne pravim pitanje, ali neću kilo i po, može samo kilo i sto, nema namernog uvaljivanja veće količine od planirane. Tamo gde je to moguće, ne kupujem ni gram više nego što sam planirala.Sada imaju savremene vage, sve računa, dakle, namerno se trpa više da se više i brže proda.

Fotografija sa Google pretrage

Znam ja da ti ljudi treba da prežive, ali i ja moram da preživim.
Ne znam kako vi, ali tako postadoh kao neka matora baba koja samo zakera, gunđa i kojoj niko ne valja.

Opet, s druge strane, da li treba dozvoliti da nam se ovakve stvari dešavaju? Da nas neko namagarči, pod izgovorom, sitno je to, da li treba dozvoliti da se u maloj prodavnici zaradi na ovom „sitno je to“ jedna plata za koju mnogi od nas rade ceo mesec. Da ćutimo, zato što nam je neprijatno da budemo sitničavi i zakerala?
Ranije sam ćutala, bilo me sramota da reagujem. Od večeras više neću.
Ponovo zaključujem, od nečega moramo početi da stanemo lopovluku svih vrsta na kraj.

Šta vi mislite o ovoj temi?

 

 

11 thoughts on “Nosite li lupu u prodavnicu?

  1. Била код нас нека радња у којој су држали метлу поред касе, онако, нит је изложена, нит није, неки чудан положај метле. И тако, чим виде купца који је у тој куповини одлучио мало више да се “отвори“, дакле носи пуну корпу, касирке узгред, у гужви, провуку и бар-код метле. Уколико неко примети да му је рачун већи, када после провере сви “схвате“ да је проблем у метли (која је коштала неких 250-30 динара), онда се касирка насмеје и каже “јааао, па ја сам мислила ви купили метлу, видите како стоји овде, као да сте је ви ставили…“
    На крају је фора проваљена и метла склоњена…
    Ипак, морам признати да ја у својој околини много чешће срећем позитивне ликове за касом. Можда зато што се овде сви знамо, али свеједно морам да их похвалим. Углавном умеју да истрпе сваки наш хир.

    • Nije hir, a uglavnom nisu krive ni te žene za kasom. Znam za priču o metli, ali to nije isto. Ovde se radi o namerno pogrešnim cenama. Verovatno i neke zaposlene učestvuju u tome jer nemaju izbora.
      U mom kraju ima jedna mala samoposluga, deo velikog lanca, ima ih preko stotinu u Beogradu. Rade dve žene. jedna za kasom, druga sve ostalo. Ne mogu da paze na sve, zato im puno ode na plaćanje ukradene robe, a krađa sve više. Sve to jer gazda koji ostvaruje veliki profit, neće da zaposli još po jednu radnicu u svakoj smeni.
      Hvala na komentaru.

      • Ма, не, Нено, извини… Није хир, наравно, наравно. Заборавио сам да ставим наводнике. Извини…

      • U redu je.
        I ja sam zabrljala, sad svaki put kad hoću nešto da napišem, ne prepoznaje me me, ne prihvata lozinku pa tražim drugu.

  2. Neno, potpuno te razumem. Imam i ja faza kada sam, kao ti, sumnjičava, a o sitnim cenama i deklaracijama, da ne pričamo.
    To sa gramažom, takodje. Svi su bezobrazni, odnosno, pokušavaju. Po nekad pristanem, na više, ali, ima (više takvih) dana, kada nemam love. Uf, baš smo nisko pali.

    • Ne slažem se Dudo, nismo mi nisko pali, samo nismo dovoljno bogati i naivni da nas prave budalama i da se na to sitno neko dobro ovajdi.
      Trebalo bi svako da malo bolje gleda svoj račun i da stavlja primedbu, ne dozvolimo da nam se posmevaju.

  3. Žalim, zabrljala sam sa ovim blogom, ne umem da se ispetljam, greškom sam, misleći da nastavljm na starom blogu, otpočela novi. I tako je sada nastala zbrka, i ne mogu da prihvatim komentar koji je ostavila Maleni vez, pa ću ga citirati ovde:
    „stvarno si rekla da ti ne trebaju vratiti deset dinara? pa zašto?
    trebaju ti vratiti, njihova je greška.“

    • Nije mi bio cilj tih 13 dinara, nego da samo ukažem na grešku. U radnji je bilo puno ljudi, verujem da sam ima pokvarila to kraduckanje na sitno.

  4. Ne nosim lupu (još), ali uvek proveravam bar-kod sa proizvoda i cene ispod… za svaki slučaj 😉 MM-a to uglavnom nervira, ali ne želim da platim ni dinar više nego što treba. Ponekad dodaju novu cenu (veću) a staru ne skinu, pa ćeš tek na kasi da vidiš koliko nešto košta. Neće da može 😀
    U lokalnoj prodavnici i pekari ponekad mi ostanu dužni dinar, dva ili pet; ponekad kad nemam sitno ostanem dužna ja njima; sve u svemu, nekako mislim da se sve to preklopi na kraju meseca… U ostalim, većim marketima, gde ne svraćam često – bude otprilike – neću žvaku, hoću kusur …

    • I ja sravnjujem cene i bar kodove. Zato što su neuredno postavljene, nekad možda i kupci pomere. No, po zakonu važi cena koja piše, samo posle treba to isterati.
      Mislim da bi trebalo da imamo bar dvostruko više tržišnih inspektora i da rade mnogo više, ali problem je što se sve slomi preko leđa zaposlenih koji rade za minimalac, sve to njima „gazda“ naplati.
      Zla vremena i zli ljudi. Slučaj koji sam opisala je isključiva greška zaposlenih, jer kako su znali da promene u računaru, tako su istovremeno trebali da sklone papir sa obaveštenjem o akciji, ali nisam dalje talasala, jer mi ih žao.
      Hvala na komentaru!

Затворено за коментаре.