Ozbiljne koještarije na +40

Nema kukanja na vrućinu, tipa: „Kad će zima, pa da kukam kako mi je hladno!“


Zamislite kako je lepo svima našim dragima koji su sada negde na letovanju. Ne želimo kišne dane da im pokvare letovanje i to malo odmora sa jedva skrpljenim parama, ili na rate.
Pa šta sad, ako moramo da ostanemo celo leto kod kuće, pa nam i svejedno kada ćemo uzeti taj godišnji odmor, ako smo uopšte među srećnicima koji imaju poslodavca koji poštuje odredbe Zakona o radu (državni pos’o). Ostajanje kod kuće ima mnogo prednosti, da ih ne nabrajam kao lisica kojoj je kiselo grožđe. Evo jedne, ako imate limun ili limetu 🙂 jer im je cena letnja.

Dalje, treba biti srećan što uopše imamo posao, kakav-takav, pored mnogih koji ga uzalud traže, čak i ako je taj posao i plaćen po minimlnoj ceni rada, iako nema uvećane zarade za rad na dan državnog praznika i rad noću, niti ima naknade zarade za godišnji odmor i državni praznik, kada se ne radi.


Inspekciju rada boli uvo za masovno kršenje zakona, slabo se mešaju u svoj posao, a ako baš i moraju da postupe po prijavi, ne poštuju dužnost da ne otkriju lice koje je prijavilo, po anonimnim prijavama ne postupaju, pa je onom ko prijavi garantovan otkaz. Sve to u cilju da nemaju ni to malo posla. Dođe im po neki drznik koji je ostao bez posla, pa ne može ponovo ostati bez posla i može slobodno, bez straha da prijavi da, na primer, nije primao platu. Tada jadni inspektori moraju da odu u prijavljenu „firmu“, da iskontrolišu, sačine zapisnik i sastave Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Posle ih nije briga da li će takav poslodavac i biti kažnjen, pa im ni na pamet ne pada se vuku po sudu, neće doći i tačka, jer šta ima njih sud da poziva, a u sudu i tako preko leta nema klime, a preko zime, grejanje je loše, tek toliko da se dah ne ledi, pa zašto bi napuštali svoje mile kancelarije.

Dakle, u svakom slučaju treba biti srećan. Mesecima kruži po netu šlagvort nedragog nam Vođe: Toliko nam je dobro, da nas je sramota. Dobro nam je, jer smo živi, iz inata, iako nas sopstvena vlast svakodnevno ubija, tako da nam nema veče sreće nego to što imamo takvu vlast, jer, šta bi bilo da narod srpski uništava neka strana sila. Ne trebaju nama bolji neprijatelji od nas samih, jer, ko će koga, ako ne svoj svoga.

Danas naša Narodna skupština usvoji Zakon o izmenama Zakona o hipoteci, sve u korist poverilaca, bez prava na ispitivanje osnovanosti duga, a protivno principu zakonitosti. Usvojiše, i ostadoše živi. Ne bi se moglo reći da je poslanicima udarila vrućina u glavu, oni rade u klimatizovanom prostoru, pre bi se reklo da su im privilegije i pare udarile u glavu. Eto još jednog razloga za sreću. Koga ne mrzi da čita, neka mi kaže: Gde su ovde pogodnosti za dužnike, toliko proklamovane kada su najavljivane izmene zakona.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/573628/Skupstina-usvojila-Zakon-o-hipoteci
Kome je banka zaračunavala trostruko veće rate kredita od prvobitnih, ko je kredit po nalazu veštaka davno otplatio, pa sad za taj jedan stan, već otplaćuje treći, iako je davno otpala causa (svrha) ugovora, može na sud, naravno, tamo gde će banke i njihovi advokati koristiti sva raspoloživa sredstva da postupak razvlače što duže, to bolje, pa kad stvar nekako stigne do apelacije, e tu smo vas čekali…u prvostepenim sudovima sudije su poštena boranija, u apelaciji su lavovi, a oni treba da sačuvaju te lavovske pozicije, a kako će, ako ne vlasti niz dlaku, vlasti koja štiti poverioce, strane banke, a za narod ne briga.

11426570_10206011567304227_1577295684_o.jpg  transparenti

Eto, sreće niotkuda. Jer, narod je navikao da se snalazi, snaći će se i u toj situaciji, preživeće, u inat dobrim namerama vlasti, vlade, udruženja banaka i guvernerke. Narod ne bi ni mogao biti srećan da je drugačije, da je sve kako pravda i pravičnost nalaže. Narod naš baš i voli da se tužaka, mada ovde međe i brazda ili otkos u tuđem nisu u pitanju, nemaju ziratne zemlje, pa nema ni međa. Ono zemljice što od starih ostalo, gde koza pase pod ručnom, gde se pešice do njiva umori da se ni jednom motikom ne može zakopati, to je samo muka, od koje ni suva ‘leba nema. Pa sada treba da se vraćamo na tu zemlju, na kojoj su naši preci jedva opstajali, radeći od jutra do sutra, jer, šta će nama napredak, televizija, ili daleko bilo, internet.

A opet, analiza jednog stručnjaka za internet marketing, kaže da je najveća aktivnost zaposlenih na Fejsbuku oko deset sati pre podne. Lepo ja napisah, državni pos’o!

I šta sad? Ko mi je kriv što sam pogrešno nasađena da posao shvatam ozbiljno, pa radim i dok mi znoj od vrućine u „kabinetu“ curi niz lice, druge delove tela da ne pominjem, radim najbolje što mogu, iako me koleginice zbog toga stavljaju na crnu listu i izbegavaju maksimalno, što mi daje mogućnost da još više radim, jer nisam pozvana na svakodnevna druženja, gde se ispijaju kafe, uvek nađe razlog za neko čašćavanje, ne mogu da pričam o šopingu i šta ima po šoping molovima,jer o tome nemam pojma, a smeh i galama su taman toliki da mi ometaju rad i da se svaka stranka koja uđe u zgradu i čuje taj neartikulisani smeh i galamu, prekrsti od čuda u kakvu je ludnicu ušla i ko će sudbinu da joj kroji. Draguljče 😉

Eto još jednog razloga za sreću, kad mi ta pomenuta apelacija skroji ukudanje koje veze s mozgom nema, kamoli s pravom, a advokatu moram da platim bar dve moje plate po predmetu, bez obzira na to što je namerno odugovlačio postupak i što svi drugi nisu radili svoj posao, počev od pomenutih inspektora rada, i policiji neću, dobri su oni za izbegavanje.

Nadrobih ja svašta, meni je očito vrućina udarila u glavu, pa nemojte zameriti.

kako-smanjiti-stres.jpg stres

Do sledećeg pisanja, budite mi zdravi, šešir na glavu, flašicu vode u torbu (ali nikako plastičnu, nezdravo je), pa krenite hrabro da završavate svoje poslove ili da tražite posao ili pravdu, uzaludno, jer nema ni jednog ni drugog.

Kalimero

Misao dana:

601215_536828913080292_479894608_n

5 thoughts on “Ozbiljne koještarije na +40

  1. Samo ti piši, istresi sve što te muči, jer blog ima lekovita svojstva – smanjuje stres! 🙂 :*

  2. Svaka ti je na mestu, draga moja. I, kako reče Labileta, samo ti nama piši, vidiš da ima ko da čita. Ne kažem da smo mi POGREŠNI, ali, onaj, ko treba to sve da pročita, topi se negde od sreće što nam je predivno, tako da ne može da stigne i OVO da pročita!
    Uživaćemo, kako znamo i umemo, na žalost.

    HOĆU NA MOREEEEEEE! 😕

    • Baš tako! Taman pomisliš da gore biti ne može, a oni te demantuju.
      No, i mi kao narod smo žilavi, ne predajemo se.
      Ne znam samo šta će biti u septembru kad se deca spremaju za školu, kad se sprema ogrev, zimnica, hoće li narod verovati njima da nam je dobro ili sebi?

Затворено за коментаре.