Umešnost preživljavanja

?????????????

Mislim da sam pre nekoliko meseci čitala na nekom blogu post o istoj temi.
No, ovo je sve onako kako ja vidim stvari.
Sećate li se devedesetih, kad se mnogo torbarilo, donosila se roba iz inostranstva i prodavala od ruke do ruke.

Iako je na štetu države, bilo je to u korist građana, bilo onih koji su prodavali radi preživljavanja, ali i onih koji su kupovali, jer su mogli relativno jeftino da dođu do potrebnih stvari.
Nije to izum devedesetih, bilo je toga i ranije, ali u manjoj meri, ima toga i sada i to sve više.
Mnogo je nezaposlenih, a od nečega se živeti mora.
Takođe je uvek bilo prodaje polovnih stvari, bilo preko oglasa, bilo na pijacama, takozvanim buvljim.
Ništa novo, reći ćete i bićete u pravu.

Lično mislim da ne treba biti gadljiv na ovakvu robu. Može se naći i dobrih i očuvanih stvari, kao i u sve popularnijim second-hand shop radnjama.
Ovakva polovna roba prodaje se na više lokacija u gradu. Često je to na pijačnim tezgama, dakle u okviru prodajnog prostora, ali još češće van prodajnog prostora, na javnim površinama, oko pijaca.

U Zemunu, na kraju grada, u blizini Novog novosadskog puta, postoji deo koji zovu „Ciganske rupe“. Tu postoji legalna zelena pijaca, na kojoj možete kupiti sve vrste voća i povrća, mlečne proizvode i još koješta, kao na svakoj pijaci. Razlika je u tome što je to ubedljivo najjeftinija pijaca u gradu i što radi samo i isključivo nedeljom.
U blizini se nalazi takođe legalna pijaca, ograđena, za polovnu robu. I ne samo polovnu, ima tu i novih stvari, za svačiji ukus i svačiji džep. Naravno, nužno je da imate „stomak“ za ovakvu kupovinu.
No, ne bi to bila prava stvar da nema i onog dela gde se roba prodaje nelegalno, na ulici, nabacana na neku prostirku raširenu na zemlji. Na tom nelegalnom delu duž ulice se mogu naći najjeftinije stvari, ali se mora doći jako rano, s obzirom na to da Komunalna policija oko pola devet, najkasnije devet obavlja svoj zadatak i udaljuje prodavce sa javne površine.

Imajući u vidu da moja mlađa ćerka studira književnost, ovde smo par puta dolazili da biramo knjige. „Ulov“ nije bio baš najbolji, ali je zato razgledanje i kupovina bila zanimljiva.
Čega tu sve ima, videćete iz priloženih fotografija. Knjige, gramofonske ploće, polovna tehnička roba, staklarija, dečje igračke, alati, garderoba, čak i dekorativne biljke. Ima tu i jako vrednih stvari, antikviteta, pa sam tako videla zidne satove od drveta, stare ppar stotina godina, koje prodavačica ceni osamstotina evra i kaže da ima kupaca, uglavnom iz inostranstva. Ja sam razmišljala kako bi bilo divno da dođem do jednog primerka i da ga, na svoj način ulepšam. U legalnom delu, pojedini prodavci se potrude pa lepo sortiraju i izlože svoju robu, ali većina robu nabaca na beton preko neke prostirke. Srećnici koji ovde žive, prodaju robu u svojim dvorištima, pa policija ne može da ih dira, nema nadležnosti za trgovinu na crno, samo štiti javne površine.
Gužva je velika, puno ljudi dolazi ovde, pa se treba naoružati strpljenjem kako bi se prolazilo kroz masu ljudi i zaobilazila roba, koja, ipak nije za gaženje.
?????????????

?????????????

?????????????

?????????????

?????????????

?????????????

?????????????

?????????????

?????????????

Ljudi se snalaze. Preživljavaju od nedelje do nedelje.

Misao dana:

Svaki covek shvata stvari zavisno od svojih kvaliteta.
(Singer)

5 thoughts on “Umešnost preživljavanja

    • Tako je, Nataša.
      Ko ume, može naći dobre i upotrebljive stvari, a reciklža je poseban izazov za nas kreativce.

  1. Ko zna da izabere (ne bih rekao da sam taj) može naći jako zanimljive stvari iz svih oblasti.
    Još ako zna i da se cenjka – kraja mu nema! 🙂

  2. Kad se pokvari neki praistorijski kućni uređaj, to je mesto gde možeš da mu nađeš deo i probaš da ga pop raviš. Sa današnjim uređajima to se ne radi. Oni se odmah bacaju.

Затворено за коментаре.