Lenonove muke

Ja tako lepo umem da lajem.

Lajem kad se radujem, kad se neko ko nije bio kod kuće vrati, tada znam i da pevam. U redu, znam, vi biste rekli da je to zavijanje, ali ja zaista pevam, jer to radim samo kad sam posebno radostan.

Lajem i kad čujem i osetim komšiju Aju, da odlazi u šetnju, ili se vraća, a laje i on na mene. Nekako smo na istoj teritoriji, vrata do vrata. Kaže mi Nena: Što se ti Lenone svađaš sa Ajom, kad se mi sa komšijama ne svađamo, ali šta da radim, to je jače od mene.
Lajem po nekad na neke velike pse, obično crne, koje vode njihovi vlasnici, jer sam ja bio sam, mali i napušten, pa su me terali i sada sam uplašen, pa odmah počnem da lajem za svaki slučaj. Sada sam jači, uvek neko drži povodac i štiti me. Dobro, grde me što lajem, ali i to je jače od mene.

10590508_10202493048427390_853185533325845228_n

No, mene posebno nešto muči, ali zbog toga ne lajem, ne cvilim, ne žalim se. Podnosim sve što se mora, jer znam da je to za moje dobro.
Ne znate o čemu se radi?
Mrzim buve!
Mrzim buve!
Mrzim!

One tako brzo jure kroz moju gustu dlaku, ujedu me, a onda me tu svrbi danima, pa se češem i češem, ranicu napravim. Onda me to boli, pa mi stavljaju nešto providno,  a nekad i nešto crveno.

Ne, nemojte vi da mislite da sam ja neki zapušten pas. Mene baš maze i neguju, obožavaju me.
Ali, ne mogu preprskati celo naselje, svaku travku i žbunić da bi potamanili sve buve na svetu.
I tako, kupuju mi neke preparate, štite me mesec dana. Malo sutra, lažu ti što to prave. Neki preparati štite dvadesetak dana, neki nemaju odbijajuće dejstvo, (ja ne znam tu stručnu reč), pa ubiju buvu kad me ujede, a tada je već kasno.
Stavljaju mi neke prirodne preparate, neko lavandino ulje, karanfilić koji je stajao u alkoholu, pa mirišem kao neka fufica, i mrzim te mirise. I pored toga, dođe neka posebno hrabra buva i ujede me, koliko bi ih tek došlo da me ne mažu tim mirišljavim bljak sr…edstvima.

Pa onda me povremeno prskaju nečim smrdljivim i stan prskaju svakih nekoliko dana, najmanje četiri puta. Uh, što to mrzim! Fuj!
Ima tu još nešto!
Kao i svi psi, obožavam da se šetam sa svima iz porodice, nebitno ko me vodi, ali ja nekako uvek pogodim ko će me voditi, pa kad dođe vreme, a ja samo napadam, umiljavam se, radosno skakućem. Obavim ono, hm, znate na šta mislim, njuškam svuda da proverim koji je drugar skoro tu prošao, da nije u blizini neka lepa devojka za mene. I baš uživam u šetnji, skoro svaki put me neko pomazi i kaže da sam mnogo lep, a ja zabacim još više rep na leđa, pa se pravim važan. Mnogo volim kad me maze deca, pa pitaju kako se zovem, a bilo je tako slatko kad je jedna devojčica rekla: „Kako je mekan!“ Dakle, osim što sam lep, ja sam i mekan.

Ko je bacio đubre ovde?

Ko je bacio đubre ovde?

No, kad se vratim iz šetnje, ja znam šta je važno i šta se mora učiniti. Prvo idem u kupatilo. Ne teraju me, sam idem, jer znam da su mi šapice prljave i da se moraju oprati ili bar obrisati, a to zavisi od toga da li je napolju suvo ili je padala kiša (mrzim kišu), a i od toga kuda sam šetao.
Onda se mora na terasu. Nena me digne na sto na kome je asura samo za to, pa uzme gust metalni češljić i počne da me češlja. Tako može da nađe svaku prokletu buvu koja je skočila na mene, a nije je odbio ili ubio preparat koji su mi stavili. Češlja ona mene nežno, dlaka mi je gusta i duga, ali nije zamršena, ali po negde mora malo da povuče. Mnogo sam dobar, miran sam ne bunim se, Nena me okreće na sve strane, češlja noge, pa leđa, jedan bok, drugi bok,  pa ponovo iz početka, da neka prokletnica ne pobegne, jer ona po meni šeta brzinom svetlosti. Ako je nađe, odmah je ubija, da me ne pojede, a ako je ne nađe, uvek je sumnjičava da se nije negde sakrila.

I tako, to traje dugo, ali na kraju dobijem nagradu, slatkiš za pse, vredi trpeti malo maltretiranja radi takve ukusne nagrade. I još me spase od buve.

Nisam ja jedini koji to trpi, Nena je pričala sa drugim vlasnicima pasa, svi se bore protiv iste napasti. Bore se, kupuju ta spot on sredstva, jer vole svoje pse. I mene tako malo muče, ali znam da je to zato što me vole i što brinu. Zato ih sve u kući obožavam.

1621750_10201473577021242_334775774_n
Pomislim nekad na moje drugare koji žive na ulici, kako li je tek njima, mora da imaju puno, puno buva, a sigurno i krpelja. Voleo bih da svaki drugar sa ulice nađe dom i raduje svaki dan neku porodicu.
Eto, to je moja muka. Svi me vole, ali me buve prosto obožavaju.

Pozdrav, idem sada u šetnju, a posle ću da „kuliram“.

 

inke_lion1_86502 broj 2

6 thoughts on “Lenonove muke

  1. A da probaš spray Front line? Poprskaš duž ku+ičme, repa , ispod „miškica“ 😉 Mom Srećku pomaže. Traje 3 meseca pod uslovom da ne pokisne 🙂

    • Hvala Olja, prvenstveno što komentarišeš.
      Na žalost, ni sprej ne pomaže, naprskali smo ga toliko da je bio potpuno mokar, i nije vredelo.
      Sad ćemo da probamo taj ruski bars.

  2. Imala sam u par navrata prilicnih problema u kuci zbog buva. Vec sam i zaboravila na sve to, ali me je tvoj tekst podsetio. Sadasnji cicosi zive u kucnoj varijanti pa je problem znatno pojednostavljen ali znam da je to muka pogolema jer dejstvo sredstava nije bas tako dobro kao sto se hvale u reklamama. Uz to msm da se ne radi o zdravim stvarima, a treba ih cesto stavljati na voljene ljubimce, pa su tu i troskovi, ma trista cuda..

Затворено за коментаре.