Da li sam pogrešila?


Jednostavna je ova kratka priča.

Na žalost, slične stvari se često dešavaju. Može li čovek ostati miran kod takvih dešavanja? Ko može, da li je čovek?

Jutros, kao i obično, čekam autobus da stignem na posao. Na stanici puno čekača koji će se pretvoriti u gurače i laktaroše čim autobus stigne, kao da im od mesta za sedenje život zavisi.

Uočavam jednog starijeg čoveka, obučenog u iznošenu odeću, da lagano šeta oko ljudi koji čekaju. Saginje se i sa ulice podiže kratak opušak, stavlja ga u džep. Prošeta još malo, podiže drugi opušak.

Ne razmišljam mnogo. Izvlačim cigaretu iz tašne, zovem ga: Gospodine! Ne okreće se, ne povezuje sebe sa takvim oslovljavanjem, pa mu prilazim i povlačim ga blago za nadlakticu da se okrene.

Pružam mu cigaretu, zapalim, on se zahvaljuje i odlazi.

Odmah mi prilazi drugi čovek, već dobro zakoračio u šezdesete. Kaže mi:

– Izvinite, ne mogu da prećutim, znam da ste to uradili u najboljoj nameri, ali pogrešili ste.
– Svako nekad greši, kažem pomirljivo.

– Taj čovek ima penziju, ima mu i žena penziju. Sin im sve uzima.

– Svako ima svoju muku, odgovorim, uskačem u autobus, koji se pojavio da spase tog što gura nos u tuđa posla, da ga ne postavim na mesto koje zaslužuje.

Nekako volimo da se osećamo boljim i moćnim, kad vidimo tuđu nesreću koja je veća od naše.

Puno je tema za razmišljanje otvoreno ovim, na izgled bezznačajnim doživljajem.

Šta vi mislite, da li sam pogrešila?

Misao dana:

 

22 thoughts on “Da li sam pogrešila?

  1. Ko je taj koji može dati pravi odgovor, sem srca? Ali i srca i duše su različite. Ako mene pitaš, nisi pogrešila. Život je čudo, nikad ne znaš gde može da te baci i šta će nas sutra sačekati kad ustanemo.

    • Da, Nataša, život je čudo. Ko zna, možda nekad meni bude trebalo, a možda taj čovek koji misli da sam pogrešila, uopšte nema decu, pa tako zataškava svoju patnju, njemu možda nema ko ni da uzme ni da daje.

  2. Драга Нено, ко смо ми да судимо. Ја верујем да ниси погрешила!

  3. nisi pogriješila, ma da ima sve blago svijeta, tko smo mi da sudimo drugima, i da nama netko sudi.
    Ne možemo mi vidjeti što drugoga tišti oko srca ali zato mi moramo imati dušu i srce za svakoga 😀

    • Trudimo se, draga, mada nekad ne uspevamo u tome, jer je sve više onih kojima je pomoć neophodna, a jedna cigareta vredna zlata. Ne bih da je to luksuz, jer mislim da nije.

  4. Nisi pogrešila jer si odreagovala osluškujući svoj unutrašnji glas. To ne mož biti greška sa aspekta s kog mi posmatramo stvari. Sve drugo je za neke druge priče.. Bravo, Neno, lep gest..

    • Hvala!
      Priču nisam napisala da istaknem svoj gest, šta je jedna cigareta. Više sam želela da skrenem pažnju na to koliko nesrećnih ljudi ima, a i onih koji se raduju tuđoj nesreći, šire priče, umesto da ćute, ako već neće da pomognu.

  5. Mislim da nisi pogrešila. Uradila si to jer si tako osećala da treba u tom trenutku. Kada idem ulicama naletim na najmanje deset prosjaka. I ne dam im ništa. Ali uvek, baš uvek se nađe neki kome dam. Nemam racionalno objašnjenje zašto tom nekom dam novac. Samo neki moj osećaj…moja intuicija

    • Taj čovek nije bio prosjak, Luna, ništa nije tražio.
      Ovaj drugi je rekao da ga poznaje i prosto likovao nad njegovom nesrećom. Nisam to napisala direktno, ali se nadam da se moglo zaključiti.
      Kad mi neko zazvoni na vrata, uvek dam, ako neko samo žica pare, neka je greh na njegovu dušu, a ako govori istinu, ne želim da se ja ogrešim. Male su to pare. Na ulici i ja, kako kad, najčešće zavisi od toga imam li vremena da zastanem i tražim novčanik i imam li sitno.
      Kako uvek idem istim putem, nailazim na iste prosjake, svaki je neki put dobio.
      Zahvalna sam što još uvek nisam u toj situaciji, ali se tome i ne radujem.

      • Znam da nije bio prosjak. Uradila si ono što si osećala da treba da uradiš. Prosjake sam pomenula jer im dajem po nekom svom osećaju..ne svima i ne uvek…ali uvek osetim kada i kome treba da dam..kada je to nekome zaista potrebno…
        Znam da si prećutala tom koji je likovao i svaka ti čast što si uspela. Ja ne bih..ko zna šta bih mus ve rekla…

      • Svako ima sbvoj način.
        Nekada sam i ja pričala, pa sam shvatila da to ljude ne dotiče, a da sam ja ta koja gubi nerve. Nekim ljudima treba reći, a na neke veći uticaj ima ignorisanje.

  6. Ja takođe mislim da niste pogrešili. 🙂 Slažem se sa Lunom, imali ste osećaj i poslušali ste ga. 🙂 Kako neko živi, to se nas ne tiče, sigurno je da neko ne skuplja pikavce ili prosi jer mu je u dosadno u životu, već da ima ozbiljan razlog zašto to radi, a ako već možemo da ulepšamo nekome jedan trenutak, zašto ne bismo to i uradili? 🙂 Nemam mnogo životnog iskustva, ali sam do sada naučila da osećaj nikad ne vara i zato kad god mi onaj mali glasić u glavi kaže da dam novac ili hranu ili bilo šta drugo, ja posušam. 🙂

    • Hvala draga.
      Taj glasić može nekad da prevari, ali ne treba žaliti, naš je!
      Mnogo je teže kad poslušamo druge, pa ispadne grbavo, iako imamo svoju pamet. To ne znači da ne treba poslušati dobar savet, ali samo kad osećamo i mi da tako treba uraditi.

  7. Ко смо ми да судимо? Урадила си оно што ти је срце рекло. Немој преиспитивати своје поступке. Такође, немој обраћати пажњу на оне који забадају нос у туђа посла. Има ко бележи њихове поступке и мисли, исто као што бележи и твоје!

  8. Драга Нено, ниси погрешила. Уосталом, ко смо ми да судимо. Не губи време преиспитујући своје одлуке. И не обраћај пажњу на људе који забадају нос у туђа посла. Има ко бележи његове мисли и поступке, као што бележи и твоје, и моје…

  9. Da li si ti to u tom trenutku želela? Nisi nikom ništa uzela, samo si svoje podelila, a to ti niko ne može zabraniti. 🙂

    • Naravno! Hvala.
      Nisam ni pomislila da sam pogrešila, naslov je zbog reči kojima mi se obratio srećnik koji sve ima, samo empatiju nema.

  10. Повратни пинг: уместо извињења | cy3a

  11. Naravno da nisi pogrešila. I opet mu daj. Mnogo je siromaštva u ovoj jadnoj i bednoj zemlji… Mene je sramota kada ujutru bacam đubre, a neko već prevrće po kontejneru, pa sve mislim biće mu/joj neprijatno, ali ja nemam izbor 😦 Spustim đubre i ne gledam u njihovom pravcu, da ih ne uvredim, povredim, nemam pojma.. baš mi je glupavo.

Затворено за коментаре.