Uticaj kugle na životni put

Ne radi se ovde o kugli sladoleda. Nije u pitanju ni kugla za jelku. Radi se o kugli kao atletskom rekvizitu, teškoj najmanje jedan kilogram.

Dakle, da naučimo!
Bacanje kugle je atletska disciplina u kojoj bacać nastoji baciti kuglu što dalje. Kugle su različite težine.

U školi smo imali mušku i žensku.

img_0434

Bila sam slaba, smotana, kuglu sam mogla da bacim jedno metar i po. Dvojka za učešće i trud 🙂

Ipak nisam bila loš đak, prolazila sam sa lakoćom iz razreda u razred.
Imala sam druga koji školu nije voleo, (a ko jeste).

necu-u-skolu

Možda je mogao malo da se potrudi, da ne pada na popravni, bar ovako:

demotivacija-Kako-sam-proao-hemiju

Otac je hteo da ga ispiše iz škole, kad je ponavljao treći razred gimnazije. Tada nije bilo mobilnih telefona, ni računara, a naročito ne ovakvih usluga.

371-275x300

Ovo me podseti na mamu moje najbolje drugarice!  Ona, mislim drugarica je bila odlična, a njen brat je jedva prolazio.
Tako je njihova mama pričala mojoj: „Kad odem na roditeljski kod Milene, ja sednem u poslednju klupu, a kad odem kod Milana, sednem u prvu klupu!“
„Zašto tako?“, čudila se moja mama.
„Pa, kad razredna hvali Milenu, svi se okreću i gledaju me, a kad kritikuje Milana, svi mi gledaju u leđa!“

Nego, da nastavim priču o mom drugu Janku.
Kad je ponavljao treći razred, došao je u naše odeljenje. Uglavnom je nastavio da maršira: jedan, dva, jedan, dva…
I tako marširajući, stiže do istorijskog časa fizičkog koji mu je promenio život.

Na tom času vežbalo se bacanje kugle.
Bacio on kuglu i krenuo po nju, sagao se da je uzme sa zemlje.
Istovremeno, jedna naša „jača“ drugarica, baš je ovako zahamnula:

Yanina Korolchik of Belarus, competes in the final of the shot put at the Summer Olympics, Thursday, Sept. 28, 2000, at Olympic Stadium in Sydney. Korolchik won the gold medal. (AP Photo/Thomas Kienzle)

Yanina Korolchik of Belarus, competes in the final of the shot put at the Summer Olympics, Thursday, Sept. 28, 2000, at Olympic Stadium in Sydney. Korolchik won the gold medal. (AP Photo/Thomas Kienzle)

I, bi šta bi, ta kugla pogodi našeg Janka baš u potiljak. Zaljulja se on, ali ostade na nogama, malo ošamućen. Profesor se ne trenutak uplašio, ali kad se čas završio, otišao je u nastavničku kancelariju, jer tako smo tada zvali tu prostoriju gde profesori na odmoru ispijaju kafe i pričaju o nama.
Sledeći čas fizika, slučajno, fizičko pa fizika, veze nema jedno s drugim.
Profesor DŽelat, zamislite kakav je bio sa takvim nadimkom, najavljuje propitivanje i proziva Janka.
Janko se onako, još uvek malo ošamućen, koprca: „Profesore, ja kugla, profesore, ja ništa…“ Odustade profesor, ne upisa ništa ni u dnevnik, ni u svoju crnu svesku.

Narednih dana, nešto se čudno dogodilo.
Janko počeo da uči i da se za nauku interesuje.
Nije više marširao, postao je po malo dosadan, pet, pet, pet…
Onda ode na fakultet i tamo nastavi, deset, deset, deset…
Osladila mu se nauka, sa dvadeset osam je doktorirao baš na Sorboni.
building-634035

Od povratka sa doktorskih studija do danas, on je profesor na jednom našem eminentnom fakultetu. Čujem da nije DŽelat.

A mi? Mi treba da se zamislimo nad ovom istinitom pričom.
Da li nam svima treba po kugla u glavu? Da li je ta kugla promenila tok moždanih vijuga, ili je nešto drugo u pitanju.
Uglavnom, u životu su svakojaka čuda moguća, jer je i život čudo!

Misao dana: 

Znanje je blago koje svakog  vlasnika svugde prati.

Kineska poslovica

16 thoughts on “Uticaj kugle na životni put

  1. Izbjegavala sam koliko god sam mogla opasne vjezbe na tjelesnom odgoju, upravo iz straha da mi se ne desi nesto, a da sam znala da bi mi neka povreda donijela doktorsku titulu… 🙂

    • Hvala za komentar.
      Mislim da se ne treba plašiti. Ako ćemo iskreno, svuda vrebaju neke opasnosti, da se zaglaviš u liftu, da nezgodno staneš u neravninu na pločniku, da se oklizneš na tek uglačanom podu u samoposluzi…

      • To je istina, ali vjezbe na konju i ostale akrobatske koje se vjezbaju u skoli smatram apsolutno nepotrebnim i rizicnim. Ja sam po cijenu negativne ocjene odbijala sve te vjezbe (a istina je i da sam plasljivko po prirodi 😉 )

    • Tačno, te sprave su rizične, ni ja ih nisam volela.
      Razumem i strahove, nema osobe koja ih nema.
      Sve najbolje i da nas strahovi ne zaustave u ostvarenju želja.

  2. Kakva divna priča Neno 🙂 Ja obožavam priče iz života, a posebno istinite.
    Eh da ti se pohvalim, ja sam bacala kuglu oko 3,5 nekad i 4m što znači da sam za to dobijala 3+ ili 4, kako kad. Znači, po 1 poen za 1m 🙂 Tad mi je bila profesor fizičkog nekadašnji, naš, državni rekorder u bacanj ukugle, Vera Šapinac.

  3. U vreme kada se sa dvojkom padalo predmet se zvao fiskultura.
    Moja je priča MOGLA izgledati ovako: „Nastavniče, ja nisam zaslužio dvojku iz fiskulture.“
    „Znam da nisi, ali nema manje ocene!“

    Nije izgledala tako jer sam bio odličan đak a fiskulturnik mi je bio razredni. Imao sam pet – ni kriv, ni dužan! 😀

  4. Mislim da većinu nas neka „kugla“ dobro drmne u životu, pre ili kasnije. Rastrese nas, razbudi, trgne iz učmalosti…

  5. Gđo.Snežana divna priča.Napisana sa dozom satire i poučna je.Ovaj vid pisanja po mom skromnom mišljenju Vam zaista odgovara.Radujem se ovako lijepim pričama kao što je ova.
    Pozdrav!

Затворено за коментаре.