Odlazi, pusti nešto novo

Na početku da vas podsetim, ja sam jedan umiljat i dobar pas, čupav i razmažen, zovem se Lenon.


Izvinjavam se što vam dugo nisam ništa pisao, Nena ima mnogo obaveza.
Vidim ja i osećam, iako ne znam da gledam na sat, da se ona mnogo kasnije vraća s posla nego ranije, da me ujutru u šetnju vodi pre nego što je potpuno svanulo, ranije nego nekada, ali šetamo isto toliko dugo, nekad i duže. Prijaju joj te šetnje, a ja ih obožavam.
NJuškam svuda, pratim kuda su prošli drugi psi i da li ima neka pseća lepotica, da se zaljubim, pa da se igramo i volimo.
Sledeća Nova godina biće treća koju dočekujem u svom domu, više od dve i po sam ovde pažen i mažen. Svi me obožavaju, kažu da sam im ulepšao život, a meni milo!
Pratio sam svojim psećim umom šta im se dešavalo od kad su prošle godine pucale petarde i plašile me, pa do sada.
Još u januaru su bili prilično zabrinuti, a onda je krenula borba, veoma značajna za celu našu porodicu, borba zbog tog stambenog kredita, borba da se zadrži i otplati stan, da ne postanemo beskućnici svi.
Nije meni teško, ja sam beskućnik i bio, ali brinem zbog svih njih, jer ih volim, a i oni mene. Cela godina je bila u znaku te borbe, pa se u sledećoj godini nadamo pobedi.
Posle je, krajem zime i u proleće, Nena bila danima odsutna, bio sam tužan, dolazila je po nekad, samo malo, pa ponovo odsustvovala. Nešto važno, ali izgleda dobro joj se dešavalo tamo gde je bila.  Trajalo je to dva meseca. Kasnije je bila bolje raspoložena, ja sam to osećao, kao što sam osećao i kad je pre toga plakala, pa sam se privlačio pored nje, lizao joj ruku, jer ja samo tako umem da tešim.
Radila je Nena svašta, uz pomoć devojaka i mog najdražeg A, radila je neke lepe stvari, bila je ponosna na svoje radove, uprkos tome što nije imala za koga da radi.
Ja sam dočekivo radostan, skakao sam i pevao od sreće kad dođu kući, a ispraćao tužan, ćuteći i tužno gledajući kako odlaze.
Sećam se velike radosti, a i ja sam se sa njima radovao kad je V položila neki težak ispit. Ostao samo još jedan, ali još teži.
Slušao sam kad pričaju o koječemu, dok piju kafu ili dok se druže, slušao sam njihov smeh i žagor, uvek udobno smešten kraj nečijih nogu.
Obožavam da ležim ispod stolice na kojoj Nena sedi dok se dopisuje sa svojim prijateljima sa neta. Stekla je nove prijatelje, a neka stara prijateljstva je učvrstila.
Ona baš voli sve te ljude iza ekrana, oni žive negde i isto tako kucaju ono što im u srcima kuca.
Ja volim da ležim mirno i uživam u tome što je Nena smirena i što se raduje i zabavlja družeći se sa prijateljima.

Velika je radost bila kad se rodila Natalija, na Svetu Petku, a Nena postala tetka, ali se sećam i da su me tužnog ostavili kod bake, jer kuce ne idu kod beba ako to bebini roditelji ne odobravaju.
I, evo, dođe i kraj ove 2015.godine.
Bila je to obična godina, ni posebno dobra, ni loša.
Jedna velika zvezda je krasi, to je mala Natalija koja raste i raste! To je najznačajniji događaj ove godine.

U ove dane prednovogodišnje i novogodišnje, pa Božić, pa Srpska Nova godina, neki nevaljalci mnogo bacaju patarde.
Ja se baš mnogo, mnogo plašim. Maze me, umiruju, ali ne vredi, kad čujem prasak, jedino želim da pobegnem u sigurnost doma, ali se i tu sve više pucnjave čuje, pa se krećem po stanu podvijenog repa. Inače, moj rep je na leđima, a skoro uvek se vrti, pita se Nena kako me ne zaboli ili se ne otkine koliko se u krug vrti 🙂

A Lenon

Ovo me V slikala juče, kad sam pobegao iz šetnje zbog petardi.

Jedva čekam da ode ova godina, jer i nije bila nešto naročito važna.
Možda sledeća bude lepša. Svi se nadamo tome. Verujemo da će se u sledećoj godini desiti neke veoma značajne stvari, da će se neko zaposliti, da će V diplomirati, da će ljudi prestati da koriste te grozne petarde.
Za mene i Nenu, neće biti značajnih događaja. Da smo zdravi i da se radujemo uspesima i novostima kod voljenih, dovoljno je. Da pobedimo svaku brigicu i da budemo zahvalni na svemu što imamo, to nam je taman. Da uživamo u važnim stvarima, kao što je kafica, koskica, poljubac dobrodošlice ili zagrljaj, osmeh prijatelja, lepa reč, mala, ali važna dobra dela, smirenost u duši i mir sa ljudima i drugim kucama, to nam je blagoslov.
Zbogom 2015.godino, a dobro nam došla 2016.
Samo, bez petardi, molim 🙂

 

 

7 thoughts on “Odlazi, pusti nešto novo

  1. Srećna Nova godina Lenone! Da je sa svojim ukućanima provedeš u zdravlju, veselju, blagostanju i velikoj ljubavi! Odi da te cokim u njušku! :*

    • Hvala!
      Dolazim, obožavam da me cokaju, a ja ću tebi olizati ruke, još ako ih namažeš kremom, to obožavam !

  2. Kako si ovo leeepo napisala 🙂 Toplo, razgaljujuće, nežno. Dragi dobri Lenon sa jakom Nenom, premda ona ponekad misli da to nije, ali jeste, jer da nije kako bi kroz sve ovo prošla? Daj Bože da ti nastupajuća godina donese razrešenje svih problema, a posle, kamenčić u cipelu..

    • Hvala Olja!
      Mislim da nema čoveka kome treba kamenčić u cipelu! Svako ima neku brigu, neko brige preuveličava, neko o njima ćuti. Brige nam nisu iste, a ni doživljaj o njima.
      Neka sve budu lako rešive, jer da ih nema, pa, život bi bio ravna linija i veoma monoton.

  3. Pa neka slijedeće godina bude bolja ljudskija i naravno bez petardi. Veliki pozdrav za sve Vas.
    pozdravče 🙂

  4. Dragi Lenone, piše ti Hambo, Dudin pas. Upravo sam pokušao da piškim napolju, izvela me moja Duda, no, sa tri strane su grunule neke bombe i ja sam jako potrčao i povukao moju gazdaricu, da za malo, nije pala. Bilo mi je žao, ali sam se jako uplašio. I ona se uplašila, osetio sam kako se trzala. Jaooo, kada će već jedanput prestati da puca, ocajni smo oboje. Nikada neću razumeti zašto roditelji dozvoljavaju deci da ih bacaju. Čuo sam neki dan kada ih je Duda grdila, neki mali klinci, Dudi do ramena.

    Srećna nova godina, Lenone, tebi i Neni i svim ukućanima, sa nadom, da će oni, koji treba da brinu i o nama, životinjama, nešto preduzeti u vezi petardi. Valjda ćemo doživeti sledeću novu godinu, jer, rekoše veterinari, neki dan, na tv, da mi, životinje, ima mnogo izraženija čula i te petarde mogu da izazovu kod nas i infartk, sa smrtnim ishodom.

    Srecno nam!

Затворено за коментаре.