Kodeks

Čitam na netu da je usvojen kodeks ponašanja za ministre, i to baš sad, pri kraju mandata! Ima tri pravila, uglavnom o zabrani narušavanja pretpostavke nevinosti i poštovanju nezavisnosti suda.
Eto, na vreme su se setili onoga što treba da se podrazumeva.
Čujem ja po neki komentar kojim se iskazuje likovanje zbog toga što je neki tajkun ili bivši političar (takođe tajkun), uhapšen. Ti što likuju, nikako da vide da nema osuđujućih presuda u postupcima protiv tih lica.
Ili su oni, uhapšeni, veći mangupi da dobro sakriju tragove, ili se dokazi baš i ne traže, uglavnom, dokaza nema. Efekat kod naivnih je postignut i samom vešću o hapšenju. U javnosti se ne iznose podaci o naknadama štete koja se iz budžeta plaća tim licima zbog neopravdanog hapšenja i pritvora.
To vam je kao u vicu: Šetaju u maloj srpskoj varoši javni tužilac i njegov zamenik.
Posmatraju svet i ljude oko sebe, pa će zamenik: „Koliko krivih, a mi nemamo dokaza!“
Ima tu nečeg…svi smo mi krivi ili odgovorni za nešto, ali nismo uhvaćeni. Ne snimi se svaki vozač koji prekorači brzinu ili pretiče preko neisprekidane linije, niti svaki trgovac koji ne izda fiskalni račun, jer nije svaki kupac poreski inspektor, a ni svi oni koji imaju radnje brze hrane, pa u proizvode dodaju neke nedozvoljene hemikalije nemaju inspekcijsku kontrolu svaki dan… O pretrčavanju ulice van pešačkog, parkiranju i bacanju đubreta da ne pišem, to uvek radi neko drugi.
Čitajući o tom kodeksu Vlade, sinula mi je ideja da i ja napišem svoj kodeks.

Kodeks je o ponašanju stranaka (okrivljenih) i ostalih lica koja se poslom ili iz radoznalosti muvaju po sudovima.

Pravilo prvo: Okupajte se pre nego što odete u sud. Razumem ja da vama ne smeta i da ne osećate svoje telesne mirise, da se kupate samo kad idete na neku značajnu svečanost, slavu kod kumova ili neku svadbu, ali mi smo u sudovima gospoda sa osetljivim nosevima.

Pravilo drugo: Obucite se pristojno. Valjda imate bar jedne čiste pantalone ili farmerke, donji deo trenerke vezan učkurom jedva malo iznad genitalija, preko koga vise „trbušni mišići“ je nepristojan, a o majicama na tregere, šorcevima i papučama u letnjem periodu nema govora. Ako ste dama i imate lepe noge, mini suknja može, ali da sedite pristojno, da ne slikate državna obeležja, ma kakva da nam je država, i sudiju koji sedi ispred tih obeležja. Vaše poprsje može impresinirati one kojima je mozak ispod pojasa, ali ne i sudije, koji savesno rade svoj posao, a u svakom slučaju ne traže od okrivljenih dama ono što vi nudite. A većinom su i žene!

Pravilo treće: Zaposleni sudski stražari znaju gde se nalazi sudnica ili bilo koja kancelarija u koju treba da se javite i posao im je da Vam to objasne. Dakle, pre nego što krenete da lutate po hodnicima i upadate u sudnice da pitate gde se nalazi neka službena prostorija, budite sigurni da ste dobro razumeli osobu koja Vas dočeka kad uđete u zgradu i uputi kuda treba da idete. U drugim sudnicama se krvavo radi, to Vam garantujem životom, pa nemojte ometeti rad.

Pravilo četvrto: Ne ulazite bez poziva. Ne ulazite bez poziva! Da ponovim još jednom: Ne ulazite bez poziva! To što se samo jednom kucnuli na vrata, možda se nije ni čulo jer se u prostoriji radi, i ne daje Vam za pravo da odmah nakon tog „kuca“ upadate i počinjete svoju priču, pred sudijom zapanjenom tolikim nevaspitanjem, koja upravo diktira najtežu presudu svih vremena, ili ispituje stranku koja se trudi da objasni kako i zašto se nešto baš tako dogodilo.
Možete ući bez poziva samo u slučaju da Vam je to odobreno i da nije sudeći dan.

Pravilo peto: Ne galamite u hodniku! Ne pričajte mobilnim telefonom, obavezni ste da ga isključite. Razumem ja da Vam je lakše da sa nekim podelite svoju muku, ali nešto nisam primetila da se tako glasno priča u čekaonica kod lekara, već svi osluškuju da ne propuste da čuju svoje ime kad ih lekar prozove. Pa, isto tako je u u sudu, prozivaju, a Vi ne čujete, jer ste se upravo zapričali sa nekim istomišljenikom koga ste upravo sreli. Od te priče ni onaj koji pored Vas čeka, ne čuje ni svoje ime, dakle, niko ništa ne čuje, a posle Vam krivo kad vičemo.

Pravilo šesto: U sudnici odgovarajte jasno i glasno na pitanja, nemojte klimati ili odmahivati glavom umesto odgovora, nepristojno je, a sudija i zapisničar gledaju u monitor, a ne sve vreme u Vas. O odgovorima tipa: „Aha“, „Ccc“ i kad ne čujete dobro „Aaa“ i žavaknju žvake, (uh baš mi je neprijatno što Vam pišem, ali svaki drugi odgovara upravo tako, pa moram), ne bih ni da trošim reči, jer bi to bilo za kaznu za nepoštovanje suda i izbacivanje napolje. Kad imate reč, govorite jasno i glasno, ali bez vikanja, a kad Vas sudija nešto pita, odgovarajte direktno na pitanje, a ne okolo, naokolo, vreme je ograničeno. Takođe, kad Vam sudija nešto objašnjava, nemojte upadati u reč svojim komentarima, pa posle niste razumeli ili niste čuli, te morate da postavite sto podpitanja. Kad sve saslušate, onda će Vam sve biti i jasno, a ako nije, tada možete pitati.

Pravilo sedmo: Ne podcenjujte inteligenciju i znanje sudije. Naročito inteligenciju! Za svedoke je davanje lažnog iskaza krivično delo, a okrivljeni imaju pravo da se brane kako izaberu, ali ako konstrušete odbranu, pa potrudite se malo! Neka ima nekog smisla i logike!

Mogao bi moj kodeks da ima još pravila, ali su ovo neka značajnija. Znam, niko ih neće poslušati, jer oni kojima su pravila namenjena, ovo ne čitaju. Oni uglavnom ništa ne čitaju.
Vama što ste pročitali, možda bude zabavno.
U narednim postovima biće i nekih konkretnih pravnih saveta iz mog ugla.

Misao dana: Da je pravda preka i sada bi sudili preki sudovi.

 

 

 

7 thoughts on “Kodeks

  1. Lepo Neno!
    Možda bi sličan kodeks trebalo napisati i za sudije?
    Naprimer:
    – saslušajte pažljivo stranku jer ona govori najbolje što ume.
    – u zapisnik unesite ono što je stranka zaista rekla a ne ono što vam olakšava izricanje presude.

    Bio sam u sudu više puta (kao zastupnik preduzeća iako nisam pravnik) i samo je jedan jedini put sudija u zapisnik diktirala ono što sam zaista rekao! Jednom je odstupanje bilo toliko da sam odbio da potpišem zapisnik!

    Nezavisno od dosadašnjeg komentara, podsećam na izreku starih Rimljana:
    „Spora pravda nije pravda!“

    • Hvala na komentaru. Potpuno si u pravu. Ima takvih sudija i to čak i nisu u manjini. No, njihovo ponašanje podleže kontroli, protiv takvih se pišu predstavke, padaju mi presude. Verujem da nisam takva, o tome bi trebalo pitati stranke. Zato me košta živaca, energije, a i zdravlja. S druge strane, kodeks koji sam napisala

      • je rezultat mojih zapažanja, ali nikad, baš nikad ovakva ponašanja nisu uticala na moje odluke.
        Hvala na čitanju.

  2. Bilo je zabavno pročitati i poučno, jer sam od onih koji vole da sagledaju obe strane medalje 🙂 Da kod nas ima svega i svačega i na jednoj i na drugoj strani, ne sumnjam. Ovo za kupanje i pristojno oblačenje i ponašanje stranaka ti je na mestu i potpuno podržavam. Mnogo je nevaspitanog sveta.
    Ja sam kod sudije bila jednom u životu ( zbog prekoračenja brzine ). Nakon tog prekršaja, nije mi na pamet palo da jurim veze i vezice, a pored tebe poznajem bar još dve osobe koje se bave istim poslom kao i ti, od kojih mi je jedna vrlo bliska. Mnogi mi kažu da sam budala, ali moje ponašanje mora da bude u skladu sa onim što pokušavam da naučim svoju decu, a to je prihvatanje odgovornosti za nešto što si svesno uradio. Policajac koji me je zaustavio, izvinjavao se što ne može da obriše snimak, jer mu je valjda bilo nenormalno da mu neko kaže “ U redu je, vi radite svoj posao, kriva sam, vozila sam brže od dozvoljenog“ ( iako nikoga nisam ugrozila, prekršaj sam napravila ) , a gospođa sudija je rekla da ona daje najblaže kazne i tako sam i prošla ( mada me ona novčana najviše zabolela ) 🙂
    Sve u svemu, ne mogu da se požalim na iskustvo, a verujem da sam i tvojoj koleginici bila stranka za poželeti, ali ipak…nadam se da vas neću često posećivati 😀

Затворено за коментаре.