NEZAPOSLENOST – KAKO IZAĆI IZ ZAČARANOG KRUGA

 

U grupi “Blogeri” na Facebook – u bavimo se ovom temom.
Koliko možemo pomoći svojim iskustvima i stavovima – ne znam. No, želim da učestvujem 🙂

392124_3868185431379_463361715_n

U mojoj porodici ovo je veliki problem. Od mog muža, koji je, ko bi verovao, bez posla ostao zbog poštenja, ćerke koja od nedavno, nakon dugih godina potrage za poslom, radi posao koji joj ne odgovara, bez prijave, druge ćerke koja spremajući poslednji ispit, više misli o tome da se sprema da radi bilo šta van struke, do mog brata koji je takođe dugo bez posla i mnogo meni dragih ljudi koji muče istu muku, gde se okrenem, svuda teško i bez nade.
Skoro šest godina je moj muž bez posla. Mislim da se javio na najmanje 2000 oglasa. Uverena sam da je svaki CV završavao u kanti za smeće, čim se vidi godina rođenja. Naravno, kako je vreme prolazilo, šanse za posao su bile sve manje, on je sve stariji.
Jedan od saveta sa Infostuda je: gradite tim podrške!
Besmislica!
Niko nije hteo u naš tim, čak ni ljudi sa kojima smo pre ovoga bili vrlo bliski. Na otvorene molbe odgovor je uvek bio da će imati u vidu. Nisu, nikada. Onda sam shvatila da svako od tih ljudi ima nekog ko mu je preči i koga treba da ima u vidu.
A bez lične preporuke, posla nema. Ne, ne mislim na vezu i partijsku pripadnost.
Mislim na to da u situaciji kad je velika ponuda na tržištu rada, svaki poslodavac radije primi nekog za koga ima preporuku nego potpuno nepoznatu osobu, bez obzira na kvalifikacije i iskustvo. Iskustvo, ono malo “jače”, često je i prepreka, poslodavci žele da zaposlenog oblikuju po svojim merilima, ne žele one koji misle svojom glavom, makar im i unapredili posao, ali ne žele ni početnike da ih uče svakom koraku.

Diskriminacija po osnovu starosnog doba je veoma izražena. Iako kažnjivo, to je nedokazivo. Moj muž je čak konkurisao kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u njihovu službu. I tu su primili mlađeg, ne mnogo, za dvanaest godina, ali dovoljno. Tadašnja poverenica je imala i grižu savesti i strah, pa je lično zvala mog muža, prvo na razgovor nasamo da ga proceni da li je od onih koji će izneti slučaj u javnost, a zatim telefonom, da mu lično javi tužnu vest i spreči moguće posledice slatkim rečima i praznim obećanjima. Ispostavilo se da su  naštimovali rezultate testiranja i ocenu sposobnosti na razgovoru. Naime, komisija je na razgovoru rekla mom mužu da je jedini na testiranju odgovorio tačno na jedno pitanje, pitanje u kome se ocenjivala pismenost kandidata. To, dakle znači da kandidat koji je primljen, nije tačno odgovorio na to pitanje. Odakle mu onda maksimalna ocena?

Bila sam prisutna na jednom razgovoru, koji sam preko svog poznanstva inicirala, gde se tražio diplomirani ekonomista. Dok je moj muž uspešnom biznismenu pričao o tome da zna posao i da ima iskustvo na koje je lakše dograđivati znanje u smislu specifičnosti kod tog poslodavca, “gospodin” biznismen ga je prekinuo i rekao da ga fakultet ne zanima, (iako je oglasu tražen), izvinio se i otišao. Fakultet nije ni pomenut, da bi se on osetio ugroženim što ga, očito, nema.

Čitajte savete za zapošljavanje, ali dobro razmislite da li ćete ih i gde primeniti. Svakako za svaki oglas treba napraviti novi CV i motivaciono pismo prilagođene zahtevima radnog mesta. No, različite boje, i drugi trikovi da bi CV bio upadljiviji, mogu dovesti u drugu krajnost.
Savet da lično odnesete CV i lično se predstavite, u većim gradovima gde ne poznajte nikog u firmi gde konkurišete, zaboravite. Nikom ne pada na pamet da lično primi stotine kandidata. Naići ćete na zid, odnosno zatvorena vrata.
Dress code je vrlo osetljiva stvar. Ukoliko je ikako moguće, saznajte kako se oblače ostali zaposleni, a naročito rukovodioci. U savetima stoji da je za muškarce, na primer, obavezno odelo i kravata. No, često se dešava da na razgovoru pričate sa ljudima koji su u farmerkama i majicama, pa se osećate smešno, a oni verovatno misle: Šta ovaj misli, ko je?
Pre nego što konkurišete, a naročito pre nego što odete na razgovor, ako imate sreće da vas pozovu, dajte sve od sebe da što više naučite o firmi i o ključnim ljudima. Traženje posla je posao sa prekovremenim radnim vremenom i nemojte se zavaravati da je dovoljno što svuda šaljete isti CV i motivaciono pismo sa promenjenim naslovom.
Oglase koji su postavljeni na izlozima ili na nekim drugim javnim mestima, izbegavajte. Ako pažljivije pratite, uočićete da se stalno ponavljaju. To znači da poslodavac zahteva previše, a ne plaća ništa. Kad se radniku smuči, odlazi sa bolnim iskustvom, a poslodavac samo ponovo zalepi oglas.

images

Uskraćivanje osnovnih prava po Zakonu o radu je redovna pojava. Ako pitate šta radi inspekcija, vezane su im ruke. Izbegavaju iznenadne, nenajavljene kontrole, jer imaju puno prijava. Prijavljuju ljudi kad ostanu bez posla, pre ne smeju, jer će dobiti otkaz, kad ga dobiju, nemaju šta da izgube. Poslodavac brže bolje ispravi nepravilnosti i na sudu traži da mu se umesto, astronomsko visoke novčane kazne izrekne opomena, za šta postoje uslovi.
Tu dolazi do izražaja naša srpska nesloga. Svako se svakog plaši, jer su mnogi ulizice, te nema dogovora da svi zaposleni istovremeno prijave nepravilnosti, ne bi poslodavac mogao svima odjednom dati otkaz.
U međuvremenu, povremeni rad, bilo kakav, svakojaki, na ivici zakona… Uvek sam zatečena i iznenađena kad u svom poslu srećem ljude koji su nezaposleni, izdržavaju se od povremenog rada, a sve što je na njima ukazuje da imaju više nego dovoljno novca. Ćime se bave? Niko neće dati odgovor na to pitanje.

images (3)

Moji pokušaji da dodatno, uz pomoć ćerki, zaradim na rukotvorinama imali su slabe rezultate. Ne zato što loše radim, na protiv, ili zbog besparice, takvi radovi se i te kako dobro prodaju. Drugi su razlozi, ne bih da mešam to u temu.

57425-domacica
Moj kratak zaključak: Ništa bez ljudi i preporuka. Pre ćete proći ako ste osrednji kandidat, ako vas preporuči čistačica koju poznaju, nego ako ste najbolji, ali bez ikoga iza leđa. Mislite o tome. Zato mislim da preporuka i veza nisu isto.

Moja starija ćerka se zaposlila, nije prijavljena, radi na crno, bori se iako posao nije lak ni prijatan. No, priznajem, našao se jedan, samo jedan ali vredan čovek koji ju je preporučio za taj posao. Inače ga nikad ne bi dobila. Ne očekujte ništa od bliskih prijatelja. Dobrih ljudi ima, ali moje je iskustvo da su među onima koje jedva poznajem kao što je slučaj pomenutog dobrog čoveka, kome je zadovoljstvo što je mogao da pomogne.

Dakle, nema odustajanja. Svaki dan je prilika da naučimo nešto novo i da napravimo još jedan korak.

395605_2613387582217_177171410_n

 

 

 

 

12 thoughts on “NEZAPOSLENOST – KAKO IZAĆI IZ ZAČARANOG KRUGA

  1. Gđo.Snežana, razumijem sve što ste napisali.Ovde ljudi pokušavaju naći posao, diplome ništa ne znače.Tako se čini, ama tako i jeste.Gledala sam priloge,gdje fakultetski obrazovani ljudi ( dok apliciraju za posao),otkrivaju talente.Hobi pretvaraju u posao.Voljela bi da ljudi,bez obzira na godine mogu dobiti posao.Svi govore možeš ti to,ne odustaj biće bolje.Čovjek vjeruje,ne odustaje a vrijeme ne čeka ono ide.Kažu doći će dani bolji.Znam i vjerujem da hoće! Želim svako dobro Vama i Vašoj porodici.Veliki pozdrav!

  2. Voleo bih, i nadam se, da će se stanje promeniti na bolje, bar za nekoga od ovde pomenutih, ili još bolje, za sve koji ovde žive.
    Nisam prolazio kroz sve to pa nemam neki savet – pogotovu nemam pametan savet. 🙂

    • Niko nema savet, sve je stvar snalažljivosti i sreće. Najbolje prolaze oni bez skrupula, eto, to nisam htela u post da stavim.

  3. Prilicno nam je sve BLJAK. Pravo da ti kazem, ne znam nista pametno, reci.
    Nadam se boljem! Puno te pizdravljam i zelim sve najbolje. ☺

  4. Ja bih da dodam jedan savet iako ga nieko nije tražio. Šta ću, volim da solim pamet 🙂 Cv treba da se bazira na znaju i iskustvu, a podaci o godinama, polu i slično slobodno mogu biti preskočeni. Ja sam to malo cinično obradila ovde; http://skitarnik.blogspot.rs/2016/02/zaposlite-se-u-srbiji.html
    Dakle, čitajte između redova. Eto, možda to pomogne da ode na više razgovora i dobije više prilika da se predstavi lično. Nije garancija, jer u pravu ste – dok neko nekoga ne potapše po leđima, ništa. Slušala sam pre neki dan razgovor dve devojke koje su išle iza mene ulicom. Jedna platila posao 300, a druga 400 evra. Njima to najnormalnije!!!
    Osim toga, možda treab da batali iskustvo koje ima i stekne n ovo. Nikad nije kasno za učenje, internet je pun informacija. Naposletku, naulite čoveka da radi taj dekupaž! Vama hobi – njemu posao 🙂

    • Hvala Blaženka.
      Na žalost, ni novac nije garancija da će se posao zadržati.
      Što se dekupaža tiče, gotovo da svi u porodici znaju, jer mi pomažu. Ali nema narod para-nema prodaje. Nije prooblem uraditi, više je problem uložiti u materijal, a onda stoji. Što se toga tiče, bar imam poklon za svaku priliku 🙂

Затворено за коментаре.