Baš danas pominje moja zapisničarka da mesecima nismo zajedno uradile ni jednu presudu, znate ono, ja diktiram, ona kuca. Jer ona ima mnogo administrativnih poslova, pa ne diže glavu, a nove obaveze se samo prelivaju na nas, jer kako rekoh, osoblja je premalo, pa sve svaljuju na sudije i zapisničare.
Nemamo ni dovoljno radnika obezbeđenja, ni pozivare, pa zapisničarka sama radi pozive, a ja priskačem u pomoć, jer se za jedno ročište zakazuje po najmanje pedeset predmeta.
Onda ostanem popodne da sama kucam presude ili ponesem predmete kući.
Sve to za oko 600 evra.
Kad bih bila plaćena po učinku, samo 30% od nagrade na koju ima pravo kolega advokat za jedan podnesak, onih 70% neka mu je porez i doprinosi, a znamo da nije toliko, ne bi bilo briga što sama radim u porodici, što je rata kredita više od dve trećine plate, ne bi bilo problema da se računi plaćaju blagovremeno, a bilo bi i za novu garderobu i letovanje, o hrani da ne pišem.
Jer ja već mesecima radim više od dvostruke norme.
Radim još ovu sedmicu, pa onda na dve nedelje godišnjeg odmora. Već odvajam predmete koje ću poneti kući da radim.
Dobra je stvar što se te dve nedelje neću maltretirati po javnom prevozu, bar nešto dobro.
I dobro je što bar imam posao.
Posao koji ne volim, jer, ko voli da kažnjava ljude čak i ako jesu odgovorni za prekršaj! Meni je samo cilj da završim predmet i da to opstane po žalbi, što mi uglavnom uspeva i pored velikog broja ublažavanja, opomena, a o minimumima kazne da ne pišem, to se podrazumva.
Eto, došlo mi da izlijem dušu, pa nek košta šta košta.
Živi mi bili!
P.S. Slika je sa neta i nije slučajno odabrana, mrav vredno radi, a svako ga može zgaziti.
Nena i svet oko Nene 
Neno verujem da je dobrim delom i zasluga zakonodavca.
Pravo i pravda nikad nisu ni bili „prst i nokat“ a sada su PREVIŠE udaljeni.
Rezultat: nikom jasno i niko zadovoljan.
Onda je logično što sporovi (bilo koje vrste) traju, traju, …
To je zasluga ove vlasti. Zakoni i nisu toliko loši, loše je što policija, posebno komunalna ima naređenja da piše i piše, zapisnik do zapisnika, zahtev do zahteva, kamera do kamere. Nije tu samo cilj prevencija, cilj je da što više ljudi plaća kazne, čak i preko prekršajnog naloga upola. S druge strane sve to to sa smanjenim brojem ljudi, kad se drastično povećava obim posla treba i više ljudi, kod nas su uradili obrnuto, posebno u pravosuđu.
I naravno, kao i svuda, među to malo ljudi ima onih koji otaljavaju, zabušavaju, ali zaista, zaista je malo takvih. No, ti su trebali da lete s posla kad je smanjivan broj zaposlenih, a ne oni koji dobro rade, ali su, eto, najstariji.
Odgovorno tvrdim da su za trajanje sporova najodgovornije stranke i preopterećenost sudije, vrlo retko loš rad.
Loše je kad radno vreme i količinu posla određuju ljudi koji nikada nosu imali pravi, stvaran posao, ljudi koji nikad nisu osetili kako je to kad radom moraš da zaradiš za hleb. Samo hrabro i snažno, draga Neno!
Hvala Olja. Najveći je problem nedostatak ljudi. Smanjenje broja zaposlenih radi se bez analize i gde treba i gde ne treba, pa je pravosuđe, uglavnom u prvom stepenu sa drastičnim manjkom ljudi, a na puno mesta će ostati viška. Konkretno, kod nas je jedan sudijski pomoćnik na četiri sudije, u drugom stepenu na jednog sudiju dva pomoćnika, koji uz to imaju veću platu od mene.