Radovanje

Poslednji je čas da napišem post na poziv naše drage Merime.
O radosti.

255238_366498950086021_1919107374_n manja

Znamo svi da je radost najveća kad se sa nekim podeli.
Svoje radosti delim sa svojom porodicom.
Čast mi je i zadovoljstvo što mogu da ih podelim sa vama.
Zakasnila sam malo i čitajući sve tekstove koji su ovih dana pisani, shvatila sam da ni blizu nisam tako vešta u pisanju kao blogeri koje sam čitala, da su divno obrađene pojedinačne teme, tako da mislim da je od mene dovoljan jedan post. Onako, svega po malo.
Raduje me i veoma sam ponosna što je moja ćerka radila sedam meseci jedan veoma težak, mučan posao, posao na kome ljudi rade dva do tri meseca, pa odlaze. Posle toga, veoma brzo je našla novi poslić, u skladu sa situacijom u našoj zemlji, ona je sada  prodavačica u jednom butiku, uglavnom ariljskih krpica, a najviše za decu. Raduje me njena radost.
Raduje me što se stvari ozbiljno pokreću u rešavanju problema stambenih kredita u švajcarcima.
Ono što je najvažnije, to je da ljudi koji nemaju kredit shvate najbitnije – da niko ne izbegava da vrati svoj kredit, već da nećemo da zadovoljavamo prevelike apetite banaka, koje sada zarađuju na kursnoj razlici više nego što su i sanjale kad su nas na te kredite prevarno navlačile. Radujem se veri u rešenje, taj osećaj pobeđuje brigu, uostalom, brigom se ništa ne rešava, a ja ne želim da se osećam loše.

Radujem se što je moja mlađa ćerka sve bliže diplomi i kad je čujem da peva u svojoj sobi.
Kad pomenuh pevanje, negde u komšiluku imamo školovanog operskog pevača. Po nekad čujemo taj glas, raspevava ceo kraj i mi uživamo. Toliko je dobro i uvežbano da nikako ne možemo da dokučimo da li dolazi iz susedne zgrade ili sa druge strane ulice. Nije to ni važno, važno je da uživamo dok slušamo. Pre neko veče, iz stana ispod, čula se akustična gitara i grupa mladih koja je pevala domaći pop i rok iz osamdesetih – milina.

Posebna je radost i razigranost kad umorna dođem kući, Lenonov doček. Tada skačemo, valjamo se po podu, mazimo i pevamo. Ko nema psa jer misli da je velika obaveza, u pravu je, ali ti trenuci i sva ljubav koju nam pas daje su neprocenjivi. Razmislite o tome! Toliko ima divnih pasa koji bi stostruko uzvratili ljubavlju sreću da imaju dom.


Sada sam na godišnjem odmoru. Tako, nalazim radost u dokolici, čitanju i izradi radova u dekupaž tehnici. Dakle, odmor se veoma lepo može provesti i kod kuće J
Nekako se desilo – gde mene nađoše, da će uskoro na jednom portalu biti objavljen članak o mojim radovima od presovanog cveća, a za desetak dana biće snimana emisija o dekupažu za jednu malu televiziju. Nisam baš osoba koja voli da se eksponira u javnosti, ali me ovo ipak raduje. Čast mi je što su me izabrali, našli na FB, iako u poslednje vreme retko objavljujem radove i nisu prihvatili moj predlog da snimaju sa nekim drugim ko je bolji u ovoj tehnici od mene. Dok sam bila mlada imala sam više nastupa na televiziji, čak i udarnom dnevniku kao gost, ali, to je neka druga priča.

sladoled-toping-icon-1

Dok ovo kuckam, uživam u sladoledu koji je poslužila ćerka. Svakog jutra uživam u jutarnjoj kafi sa mužem i ćerkama, nekada smo svi na okupu, nekad nismo, ali smo jedni drugima u mislima.

Tako, dok su brige velike, ili ih velikim doživljavamo, radosti su retko velike, uglavnom su male i dragocene. Zato treba posebno uživati u tim trenucima, sakupljati ih u srcu, nizati svoju ogrlicu prijatnih trenutaka, pa je izvući na svetlost dana, svaki put kad nas opterete brige.
Ne, brige nećemo rešiti, ali će se smanjiti, duša će nam se razvedriti.

Trudite se da delite osmehe i ljubazne reči, i skrenite pogled sa neprijatnih stvari na sve lepo oko nas – baštu sa cvećem, zaljubljeni par, ili decu koja se igraju. Uživajte u dečjoj graji i mirisu kafe. Radujte se!
A ja ću da odaberem neki lep, romantičan film 🙂

17 thoughts on “Radovanje

  1. Sjajno. Tako obične male stvari čine naš život punim radosti. 🙂

  2. Hvala ti na radosti koju si podelila sa nama i podsetila nas da zivot cine divne sitnice, najvise u porodici.
    Uzivaj u odmoru, kako ti drago! Puno te pozdravljam. 😘

  3. Gđo. Snežana, divan post protkan lijepim emocijama.
    Toliko je onih malih sitnica koje zajedno udružene donose radost.
    Vaše slike od presovanog cvijeća svaka ponaosob imaju svoju priču.
    Želim Vam, mnogo sreće i osmjeh je uvijek tu iza ugla!
    Srdačan pozdrav!

    • Radost je u sitnicama. Radost je i u saznanju da negde daleko živi jedna Milena, dobra duša koja me podržava.
      Hvala!

    • Hvala Tanja.
      Praštaj što ti ne ostavljam komentare, kod tebe nema „sviđa mi se“. Bojim se da na tvoje pisanje ne umem da ostavim smislen komentar. Ostajem zanemela.

  4. Neno, baš si me razgalila ovim tekstom. I nemoj nikad više da kažež kako nisi vična peru. Naprotiv, vidi se da pičeč iz duše.

    • Hvala. Pišem baš kako mi misli teku, ne udešavam posle.
      Nisam ja za neke velike mudrosti i zanimljive tekstove o jednoj temi.
      Nekada sam lepo pisala, ali me posao iskvari.
      Kako sam jednom negde napisala: to što ja najviše pišem, niko ne voli da čita.

Затворено за коментаре.