Spavate…. šta sanjate? O radosti?

Evo radosti,  i ja se modernizovala,  pa na telefonu kucam.

Kasni su sati,  spavate,  neka su vam lepi snovi.

Šta sanjate? Možda nije za javnost, razumem to.

Evo,  ja sanjam da prestane da me boli vilica, da se smiri gingiva, jer sam imala gadno vađenje zuba. Boli do granice izdržljivosti, a onda uzmem lek.  Smiri se par sati, pa opet. Počeo i želudac da me  boli,  a otkad sam izlečila čir i uništila onu, kako se zvaše bakteriju, zaboravila sam da ga imam, mislim želudac. Biće radosti kad bol prestane, sedam xana boli, neće više od još sedam.

Na odmoru sam, al’ budala od posla ne može pobeći. I šta me briga što je mladi u javnosti malo poznat funkcioner stranke koja nam servira da sve mora oo zakonu i da će prvi da odgovaraju, balavac koji je bio ljut: Znaš li ti ko sam ja?, nisam mu dala potvrdu, po naredbi,  jer je hteo branioca, sa kojim se nikad  nije pojavio, pa mi došlo obaveštenje policije da se mlada nada žalio na presudu, a ni odbranu dao nije, pa ni presude nema, ali će opšte naredbe biti. To mu znači jedan gratis konak – zna se gde.

Divne neke postove čitam ovde, kad stignem. Mnogo sam malo pisala zbog jedne neprijatnosti. U stvari, u početku sam pokušavala da budem jaka, da pišem i dalje, a onda sam čitajući komentare na postovima iz istog kruga, nešto gubila hrabrost i volju. Gde god uđem na blog,  tu je popularni, najmudriji bloger kome nisam dorasla,  popularnost tolika da može da  vređa svoje čitaoce,  a komentari na meni najdražim blogovima, sve neke mudrosti i duhovitosti – kako ja tako glupa mogu s tim da se nosim.

Sad sanjam da sam zaboravila kako sam bila izvređana zbog dobronamernog komentara, jer sam promašila poentu, komentar je dobio odgovor – javno da je blogeru – ki,  dosta sranja od iskopleksiranih domaćica.

Uh, šta bi? Ja u šoku,  žedna sam komentara, svaki poštujem i kad   mi se baš na svidi, mada bzv.  pišem, pobunim se biranim rečima,  sve Bečka škola,  komentar se velikodušno obriše da se ja ne bih osećala loše, na e -mail dođe poruka da je obrisano izvinjenja bez.   Je’s,  malo sutra,  da ne čitaju ostali kako se sa zahvalnošću prima komentar.

Od tada, iako sam želela da ostanem ista – nisam bila. Čitam, divim se, kliknem da mi se sviđa ali  komentarišem vrlo retko. Ne  bih da rizikujem,  bila sam verbalno uvređena, možda sledeći put dođe virtuelni paket – kako komentarisati na blogu,  da se autoru obavezno dopadne. Naravno da ne čitam više taj blog,  čitala sam zbog ličnog poznanstva. Ali,  ne znam ja u kom blogu se krije bloger koji je osetljiv na komentare.

Pa šta ako sam domaćica pa još i iskopleksirana! Merima me izvuče svojom idejom o radosti – hvala joj. Hvala svima koji nađete strpljenja i vremena da čitate  moje nesanice. I slobodno komentarišite, ne očekujem da smislite nešto toliko  moderno i savremeno da to niko ne razume i da mi se obavezno dopadne.

Mada ne izgleda tako dok se ne udubite, ovo je post o radosti. Radujem se jer sam oslobođena. Radujem se što sam to prebolela.

Sanjam da budem ponovo pozvana na blogersko druženje, nekako su pozivi u to vreme prestali.

Sanjam da završim neke radove i da sledeći post bude o tome.

Sanjam da me ujutru muž, kao i najčešće dočeka kafom, a ćerke da spreme ručak.

Želim vam dobro jutro!

 

 

 

 

 

14 thoughts on “Spavate…. šta sanjate? O radosti?

  1. Dobro ti jutro, dan i noc!
    Lepo si sanjala i neka ti se ostvari san.
    Sto se tice brisanja nekih komentara, cinila sam to i sama. Razlozi su bili iskljucivo zbog porno sadrzaja i zadiranja u politiku, previse. E, pa, to kod mene ne moze, pa ko god bio.
    Neki su odustali, da nekima sam se bas raspravljala, neki mi, bas nikako, nisu „legli“, svojim pisanjem.
    Na mnoge vise ne svracam, nekih nema, zao mi je, ali, cini mi se, trenutno stanje u blogO svetu, nije bas sjajno.
    No, tako je. Moj komp je mrtac, na telefonu ne mogu da postavim fotku koju ja zelim i sve manje vremena (citaj – tema) imam za pisanje
    Caljda to ide sa godinama.
    Raduj se svemu, sto ti prija. Ljubim te. 😘

    • Dudo, ne radi se o brisanju komentara, radi se o odgovoru na moj komentar, kao što je odgovor koji ja sada tebi pišem. U njemu su napisane te uvrede.
      Uživaj i raduj se svemu što voliš!

  2. Ko se to naljutio zbog komentara…ih …samo tebe da prodje zubic a ljudi kako koji …zna se. I ja nadrljah ovde na blogu od jedne jos je pohvalilh ali nesto nije u redu sa tom osobom, pa sta ces…Samo ti nama piši

  3. Neno, meni se sviđa to što ti pišeš i kako pišeš. Ostali imaju svoje mišljenje. Raduje me da si radosna i da si pobednik. Eto 🙂

    • Olja, nije reč o mom pisanju, već o komentaru koji sam ostavila na jednom blogu i odgovoru autora (javnom) na taj komentar.
      Da znaš da jesam pobednik.
      Ljubim te i hvala ti.

  4. Joj Nenoooo, mnogo ti shvataš ovo lično, pa svakakve budale prolaze kroz ovu dimenziju, i svako može da napiše šta hoće, bukvalno. Zar misliš da je to vredno tvojih živaca? Oteraš u pizdumaterinu i nastaviš dalje 🙂 Prevazišla si to, možda još ne sasvim, ali, proći će, kao i sve što u životu prođe. Želim ti osunčan i nasmejan godišnji odmor i sve dane posle njega :* :* :*

    • Hvala ti puno.
      Da si videla ili doživela, pa možda bi i oterala u p.m. ali bi se time spustila na isti nivo, a ne bi manje bolelo.
      U pravu si, treba uživati.

  5. joj Neno, znam kako se osecas – iskustvo je cudo, ali ako je to lekcija, valja da shvatis sta si pogresila…. ne, nije kometar to sto si pogresila … ! 🙂
    podseti me sad na „cetiri sporazuma“ od Don Migel Ruiz…. jedan od njih je „nista ne shvataj licno“… objasnjeje slikovito i podugo, i na jednog drugog mislioca: svako radi (govori) sa nivoa svoje duse…. uostalom, nismo mi svi od iste vrste…. pametno je posmatrati i sebe i duge iz ugla posmatraca…. onda sve bude mnogo jasnije….

    • Hvala na iskrenom komentaru.
      Pogrešila sam ja što nisam sve lepo slikala, pre nego što je obrisan taj „ljubazni“ odgovor na moj komentar i što nisam sve odmah stavila u post.
      I opet sam pogrešila što to još uvek nisam prevazišla, kao neke druge neprijatnosti što jesam, baš zato što gledam i čitam kako tu osobu uvažavaju, čak sam ja isključena iz nekih druženja sa dragim ljudima.
      Ipak, ovo zaista jeste post o radosti, radujem se što nisam takva i što sebe vidim u boljem svetlu.
      Hvala još jednom.

Затворено за коментаре.