Stambeni krediti, bruka države i banaka

Savetovali ste da pišem, i evo pišem.
Delite, predlažite šta bi se moglo učiniti.

Ali pre toga, pročitajte saopštenje našeg tima. Jeste malo duže, ali nužno je za pravo razumevanje, da shvatite komšiju, sugrađanina, rođaka.
Hvala puno!

Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga CHF Srbija.
Правно-економски Савет

ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ КОРИСНИКА БАНКАРСКИХ УСЛУГА ЦХФ СРБИЈА

Ко смо? Шта сад? Зашта смо? Шта смо ми? О чему се ради? Шта ћемо?

Центар за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија, настаје сада, половином 2016. године, када друштвене, социјалне, а посебно економске противуречности у Републици Србији, прете да се добар део становништва нађе у безизлазној економској и социјалној ситуацији.

Ко смо?

Добро су познати подаци да сваким даном све већи број становника не може да отплаћује динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима. Месечне рате код многих дужника, веће су од месечних примања носилаца кредита. Ако, при том, носилац кредита, или његов супружник, или обоје, остану без посла не својом кривицом, “технолошки вишак”, са никавом или минималном отпремнином, без права на новчану накнаду од Националне службе за запошљавање, или са правом на минималну накнаду, на помолу су велики социјални, здравствени и економски, брачни и породични ломови у којима је најтеже деци. Породицама које остану без редовних примања и због тога не могу да сервисирају своје ануитете према банци, банке по основу заложног права и хипотеке продају станове ради намирења остатка дуга. Да иронија живота и апсурд буду још већи, носиоцима кредита, и после редовног плаћања ануитетних рата, током досадашњег отплатног рока, остатак дуга, главница и камата, већи је од укупног износа кредита и камате за који се грађанин задужио.
Грађанин остаје без стана, најчешће на улици, без примања и било каквог извора прихода.

Шта сад?

Има надлежних, који да ли због незнања, или ко зна из ког разлога, кажу: грађанин је крив; када је ушао у банку да узме динарски кредит који је индексиран у швајцарским францима, као да је ушао да игра рулет; без присиле, добровољно је потписао уговор.
Да ли су носиоци економске и финансијске власти у Републици Србији, Народна банка Србије, Министарство финансија и руководећи органи пословних банака знали да ће велики број грађана који су се у другој половини прве деценије XXИ века задужили са стамбеним динарским кредитима индексираним у швајцарским францима, постати социјални случајеви без стана, посла и наде у живот?
Надлежни су знали, или су морали знати. Због тога су одговорни. Грађани нису знали и нису морали знати.

Зашта смо?

Ми се залажемо за поштовање закона у овој области. Поштовање закона ће показати ко је одговоран што рате плаћамо а главница све већа. Одговорни ће одговарати а нама банке да врате што нису требале да узму.
Грађани су знали да се у банци не игра рулет.
Ушли су у банку да, помоћу кредита, реше егзистенцијални, стамбени проблем, институцију која већ вековима постоји и за коју су веровали да је, у овом, двадест првом веку, законима уређена интституција, законима који су важећи у овој земљи, а који се темеље на цивилизацијским тековинама. Сада виде да су се у томе преварили.

Шта смо ми?

Кажу нам да смо “транзоциони губитници”.
Нисмо губитници. Нећемо да будемо ни “коцкарски добитници”. Хоћемо да радимо, зарадимо и вратимо износ кредита који смо дигли и камату коју смо са банком уговорили.

О чему се ради?

Грађани су ушли у банку – зеленашку институцију – која је огромну већину довела до ,,просјачког штапа”. Носиоци законодавне и извршне власти, односно, економске и финансијске власти, спроводе неолибералистички и монетаристички модел “транзиције”, познатији као ,,шок терапија”, који је настао у кухињама “чувеног” ,,Вашингтонског консензуса”. У оквиру “Вашингтонског консензуса” спада и орочена, обавезна и “буразерска” приватизација. Будући да је Србија већ била исцрпљена током деведесетих година двадесетог века, а посебно агресијом НАТО пакта 1999. године, домаћа акумулација је “отишла” нелегалним каналима у иностране банке, а оно што је остало било је недовољно за приватизацију, нову технологију и економски раст. Чекао се страни капитал, посебно стране директне инвестиције. Будући да страни капитал долази да би максимизирао профит, онда он и поставља услове: либерализација домћег тржишта и економских односа са иностранством, стабилан девизни курс, привреда без инфлације и инфлаторних очекивања, јасно и једноставно домаће, посебно привредно законодавство и ефикасно судство, укидање домаћих банака и законско регулисање отварања страних банака итд.
У домену мера економске политике води се политика у којој је стабилизационо сидро девизни курс, а после 2006. године, Народна банкка Србије води политику таргетиране инфлације са вођеним девизним курсом у режиму флуктуирајућег девизног курса. И поред “пузајуће” депресијације динара, он је до данас све време апресиран. То је смирило инфлаторна очекивања, али дестимулисало извоз и стимулисало увоз. Стимулисан увоз са смањеним царинским и ванцаринским ограничењима, утицао је на уништавање домаће производње јер је увезена роба конкурентнија. Ионако исрпљена домаћа тражња, још више се исцрпљивала куповином јефтиније увезене робе. Повећава се незапосленост
Наведене мере економске политике, а посебно девизни курс као стабилизационо сидро, утицали су на раст банкарских каматних стопа на зајмове привреди и становништву. Једном речју, води се врло рестриктивна кредитно-монетарна политика.
Истовремено, на тржишту некретнина јавља се тражња у којој доминира велики број потенцијалних купаца станова због тога што већ дуго година током деведесетих није било изградње нових станова. Таква ситуација поскупљује цене станова. У недостатку сопствене штедње, многи су приморани да узму кредит за куповину стана. Јављају се динарски кредити који су индексирани у швајцарским францима које су банке нудиле по знатно нижим каматама од динарских кредита који су индесирани у еврима.
Швајцарски франак је био на историјском минимуму 2007. и 2008. године, у предвечерје светске економске, финансијске и хипотекарне кризе. Носиоци монетарне власти Републике Србије, прихватиле су евро као реперну валуту, односно евроизацију.
Поставља се питање због чега онда одобравају стамбене динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима?
Због чега одобравају динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима у условима кад знају да ће због “транзиционе шок терапије” још више грађана остаје без посла (тек предстоји преструктуирање јавног и државног сектора) и када реална куповна моћ становништва опада? Просто је ван сваке економске логике да надлижни нису знали (ако неко од надлежних и није знао, то га не ослобађа одговорности јер морао је да зна) све ово, а посебно да нису знали да швајцарски франак не може да остане на историјском минимуму када је већ озбиљно закуцала и почела светска економска криза.
Када су знали зашто су дозволили да банке одобравају такве кредите.
Зашто надлежнима није било у интересу да спрече стварање законодавне и институциналне инфраструктуре која не би дозволила зеленашко понашања банака?
Сада су сви домаћи актери уплетени у глобалистичку паукову мрежу међународних финансијских организација и институција, крупног мултинационалног и банковног капитала и геостратешких интереса великих сила. Свима је пред очима максимизација профита на интегралном и глобализованом тржишту свих фактора производње које поседује Република Србија. Банке у томе
имају највећу улогу. Банкарски и финансијски ситем једне земље је крвоток за целокупну привреду. Ко влада овим системима, влада и привредом.
Међутим, док једни максимизирају профит, највише банке, други максимизирају сиромаштво, највише грађани Републике Србије.
У насталој ситуацији Центар за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија, има мисионарску улогу организације за грађане који су се, не својом кривицом, нашли у безизлазном стању због узимања стамбених динарских кредит који су индексирани у швајцарским францима и да се нађе одговор на следеће питање:

Шта ћемо сад?

Знамо шта ћемо.

4 thoughts on “Stambeni krediti, bruka države i banaka

  1. Ja radim u Komercijalnoj banci,sa suprugom kao solidarnim dužnikom uzela sam kredit indeksiran u chf 2007,on je izgubio posao 2009.Godine koje su nastupile najkraće rečeno predstavljaju pakao na zemlji koji se sastoji od borbe da obezbedimo hranu za troje dece,sedenja u mraku zbog isključenja struje,pristajanja na ucene banke u kojoj radim da potpišem aneks o konverziji u eur pod pretnjom otkazom.Sada dugujem više nego što sam uzela,a uzeto mi je 30000 eur.Ono što ne ode na kredit uzmu mi privatni izvršitelji zbog komunalija.Sem stambenog kredita koji ću otplati ceo život kao direktnu posledicu stresa prošlog meseca imala sam operaciju tumora štitne žlezde. Ožiljci na duši se ne vide,ali je ovaj na vratu i te kako vidljiv i odražava pravo stanje stvari- zaklani smo.

  2. Ово је класична пљачка. Некада су пљачкаши пљачкали банке, данас банке пљачкају грађане. Какав црни рулет, какви бакрачи…? Па, нисте ви ушли у коцкарницу, него у банку, а зна се како би тамо ствари требало да функционишу: они вама кредит, ви њима зараду у виду разумне камате, и то је то…
    А ово…?
    Где је данас Милован Глишић да види докле се стигло…

  3. Повратни пинг: Stambeni krediti u CHF – nova događanja | Nena i svet oko Nene

Затворено за коментаре.