Malo i ja o „Bdenju“

Zaista me raduje što imam čast da poznajem Dejana Zlatića, da čitam sve što piše i što sam imala veliko zadovoljstvo da pročitam sva tri romana koja je izdao i da uživam u njima, prepoznajući u nekim delovima sebe ili ljude koji su mi bliski.
Kako sam ja, obična žena, bez književnih pretenzija, drugačijeg obrazovanja od književnog doživela roman?

Doživela sam ga kao običnu, jednostavnu priču o čoveku i njegovoj usamljenosti.
Svako od nas poznaje nekog Saleta, ili Milicu, imena su nebitna, koji pogrešnim izborima u mladosti, nesvesni toga, biraju usamljenost.
Kod Saleta je nedostatak inicijative, hrabrosti za borbu za ispunjenje sopstvenih želja, izbor da ne povredi druge, odlukama da je za njegove prijatelje bolje da se on povuče, čineći tako i životne izbore umesto njih, doveo do toga da su takvi izbori na njegovu štetu, da tako gubi i prijatelje i ljubav i ostaje sam i usamljen.

Njegova sklonost da donosi odluke za druge, i da se to svima ne dopada, najbolje dolazi do izražaja u sceni kad Nedi poklanja kiosk, kad on ne razume zašto se ona ljuti, verujući da joj čini dobro, nesvestan toga da je o njenom životu odlučio umesto nje, ne pitajući ni za mišljenje, ni za njene želje.

Prepuštajući Tijanu prijatelju, izgubio je oboje. Baš kada je napravio prvi korak da se Tijani približi na drugi način, drugačijim osećanjima, kad mu nedostaje hrabrost da joj poklon za koji se mnogo trudio, uruči lično, već anonimno, on saznaje da je njegov prijatelj odabrao Tijanu za ljubav svog života i povlači se. Dilema da li je važnije prijateljsvo ili ljubav ne postoji, postoji bol zbog takvih okolnosti, bol koji će ga uvek pratiti, ali on će ga nositi dostojanstveno, verujući da tako može da zadrži prijateljstvo sa oboje, ali to prijateljstvo, kako se i moglo očekivati, pod uticajem životnih događaja i vremena bledi i nestaje. Isto bi se desilo i da su ostali da žive u njegovoj blizini.

U momentima kad postaje svestan da je napravio pogrešne izbore i propustio prilike, on pokušava da to ispravi, primer je potraga za Sanjom, ali kad je vidi, on se ponovo povlači, čineći još jedan pogrešan izbor.

Tokom jednog dana i noći, dok čeka da iscuri vreme do polaska da vrati Tijanu u svoj život, još jednom uveren da je to prava odluka, kroz sećanja mu prolazi ceo život, pa preispituje svoje odluke, ali ne dolazi do odgovora. Saznajemo da je savestan, uvek spreman da se nađe ljudima u nevolji, da se ne koleba u situacijama kad je drugima potrebna pomoć, rizikujući mnogo, čak i sopstveni život. Vraća nam veru u u ljudsku dobrotu, jer nije jedini dobrica, ima još dobrih ljudi. Posebno je dirljiva dobrota dece koja su ga na predahu od borbi nahranila. Taj pruženi hleb je simbol razumevanja i ljubavi među ljudima, to deca nevinih duša, najbolje osećaju.

Njegova ljubav prema Tijani, koju je lako prepustio prijatelju i tako umesto nje doneo odluku da je gurne u neki drugačiji život, velika ljubav kojom je obojen ceo roman, jer sve njegove misli počinju i završavaju se mislima o Tijani, možda i ne bi bila tako velika da nije ostala neostvarena, nikad izrečena, nikada ni na koji način iskazana. Možda bi i Tijana donela drugačiju odluku da joj je na bilo koji način dao prostora i nade.
Posle mnogo godina, najboljih godina života, on pokušava da tu ljubav vrati, da Tijanu, konačno, prigrli za ostatak njihovih života, ali je za to kasno. Velike životne odluke se ne mogu donositi u trenu, dok se čeka poziv na let pa Tijana očekivano za čitaoca, a neočekivano za junaka, ne pristaje da napusti svoj izgrađen život.

Sale i dalje ostaje sam, da u svojim nesanicama i bdenju ponovo proživljava svoj život, čuvajući od zaborava sve te lepe i ni malo lepe, ali značajne trenutke i događaju, kada je verovao da čini najbolje. U toj veri i bdenju, ostaje mu tekila, nezaborav i muzika.

Ako imate nekog Saleta u svom okruženju, usamljenog jer su mu život i savest nametali životne izbore, pokušajte da ne sudite, već da razumete, da se zapitate zašto su ostali sami i izabrali usamljenost.

 

 

6 thoughts on “Malo i ja o „Bdenju“

  1. Sinoć sam pronašla ovaj blog, i maločas pročitala Vaš doživljaj Bdenja. Ne zamerite što nisam u toku-nisam bloger, istinu govoreći. No, potrudiću se da nadoknadim propušteno… Srdačan pozdrav. Svetlana

  2. Već ostavih komentar, ali on nekud nestade… Sinoć sam natrčala na ovo blog mesto, maločas pročitala Vaš doživljaj Bdenja…Nisam bloger, pa priznajem da nisam u toku… nadam se da ću to ispraviti u narednom periodu, prateći ovaj blog. Srdačan pozdrav, Svetlana

Затворено за коментаре.