Dar zbog kojeg su pisci najusamljenija bića

Dugo, dugo ništa nisam pisala. Nema ni izgovora ni opravdanja, jednostavno je tako. Samo čitam.
Zato mi je posebno zadovoljstvo da sa vama podelim ovaj sjajni tekst.

Moji mali svetovi

Mesecima nisam pisala. Ne računam tekstove na blogu i opise ispod slika na instagramu, poneki lucidan san i preduge posvete u knjigama – zna se na šta se misli kada se kaže pisanje. Nije da mi je inspiracije manjkalo, ali reči nisu htele da se slože u priču ili pesmu.

View original post 3.770 more words

2 thoughts on “Dar zbog kojeg su pisci najusamljenija bića

  1. Zavisi kako se pisanje posmatra.
    U mnogo čemu se ne slažem sa autorkom „Mojih malih svetova“.
    – Ne vidim zašto ne računati tekstove na blogu? Podsećam na izreku koja važi u svetu pozorišta: „Nema malih uloga – samo malih glumaca.“
    – Itekako verujem u inspiraciju. Ponekad je „inspiracija“ nešto na prvi pogled sasvim prozaično, recimo stvarni događaj za čiji opis treba samo odabrati prave reči.
    – „Npr. mehaničari, bankari, konobari i zubari nemaju blokadu …“ – netačno. I kod njih se dešava da im sve ide naopako celog dana. To je ravno blokadi.

    Posebno, ako neko želi da bude pisac, I DA SE NJEGOVI TEKSTOVI ČITAJU, ne bi smeo da piše tek pisanja radi. Morao bi da piše samo onda kada može da privuče pažnju čitalaca.

    Naravno, ovaj komentar ne znači da sam u pravu – to je samo moje mišljenje. 🙂

    • Hvala na komentaru. Nadam se da će autorka ovog teksta pročitati.
      Meni se dopalo to što je u tekstu objavila stavove nekih blogera o ovoj temi, naravno, onih sa kojima je imala komunikaciju.

Затворено за коментаре.