O meni

Volim ljude, (priznajem, ne baš sve ljude), volim život, volim da stvaram svašta nešto kreativno.

Živim u Beogradu.

20 коментара

20 thoughts on “O meni

    • pa, priznajem, ne volim svakoga, ali nikoga ne mrzim, niti želim zlo, neki ljudi su već sami sobom kažnjeni, takvima želim sve najbolje, iako nikada nisu zadovoljni, i izbegavam ih 🙂

      • Разумела сам ја да ти не мрзиш никога, али ми је било јако симпатично 🙂
        А ти што су „сами собом кажњени“ и јесу за избегавање 😉

  1. Postovana koleginice, delim Vase miseljenje u vecini stvari. Ne, ne mozemo da promenimo nista. Da, mozemo da se opiremo. Nemojte se zaliti previse-imate kakvu-takvu platu, porodicu, zivot. Mojoj deci su pretili bombom, meni kao tadasnjem visokom oficiru policije pretresali stan (naravno da nista nisu pronasli jer niceg nije ni bilo), privodili i mene i suprugu, saslusavali, a nikada nikakvu prijavu podneli nisu. Saljem Vam jednu svoju kratku pricu, uz zelje za dobro zdravlje. Puno pozdrava od Djansla.
    Začepljen odvod

    – Kanalizaciono-politička kratka priča –

    Probudila me, u pet ujutro, razbarušena, nervozna, moja gospođa. „Idi“, kaže, „u kupatilo.“
    Obično spavam dokle hoću, ne pravi incidente, skuva kafu, šta joj je jutros.
    Otvorim vrata: po kupatilu plivaju govna, ogromna količina poluraspalih govana u mutnoj vodi, koja navire kao reči iz grla pijanca. Ludilo.
    Ona stoji iza mene i, kao da gledam film kroz izlog, izgovara gomilu rečenica, o intelektualcima i njihovoj sklonosti da beže od svakog alata, znala je da će se ovo jednog dana desiti, upozoravala, niko je nije slušao, eto sad gledaj…
    Zovem majstora, dolazi za pola sata, kaže. Oko tri popodne, eto ga. Gleda u ona govna kao pop u raspeće, kao pandur u automobil za koji su mu rekli da ne sme da ga zaustavi.
    „Ovako ćemo“, kaže, „idemo napolje, u šaht, možda je pukla cev, a ti za mnom, ponesi baterijsku lampu, obuj čizme.“
    Satima tumaramo u mraku, ispod zemlje. Kroz ogromnu cev pratimo govna, ne bi li videli odakle izviru. Uz put prolazimo čvorišta i raskršća, petlje i laktove, vlažan splet podzemnih hodnika, hladnih kao taštin dodir.
    Na jednom mestu, kilometrima daleko, vidimo da iz plafona viri cev, iz koje se, sa pljuskom i praskom, odvajaju i stropoštavaju polurastopljena govna.
    Penjemo se, prvo on, građevinski inženjer bez posla kojem je ovo honorarni jedini prihod, a za njim ja, koji sam govna uvek izbegavao a ona me uvek pronalazila.
    Otvaramo poklopac, u ogromnoj smo prostoriji, razaznajem redove stolica i govornicu sa mikrofonima.
    Iza pulta za govornika, na platnenom panou, naslikana je zgrada.
    Ispod slike piše: „Dobrodošli na konferenciju za medije. Vlada.“

    Ko li je taj Vlada, mamu mu govnjivu jebem. I šta je jeo, kad toliko smrdi.

    • Dobra je priča.
      Žao mi je što ste propatili to što ste opisali. No, kako vam je sada?
      Svi smo patili. Ja zbog mnogo toga. Stalno sam se nadala da će biti bolje. I dok sam više puta spašavala život svoje ćerke,bila je dugo i mnogo bolesna. Uvek sam se nadala boljem, ali nekako je život, ćim prođe jedna muka, donosio drugu.
      Ne kukam ja, zbog svega što imam, srećna sam. Ipak, imam pravo da želim da nam bude bolje, zar ne?

  2. Dobro, hvala sto pitate. Mnogo bolje iznutra nego spolja. I sve tri kcerke su nam super, Naravno da imamo pravo da nam bude bolje. Nekako, medjutim, to veoma malo zavisi od nas, jer smo vezani ogranicenjima spolja, a prokletim utuvljenim budi-posten shvatanjima iznutra. A ako priznamo posteno, izaziva nam mnogo gorcine cinjenica da odvratusa nosi zlato, dok mi deci, koja su savrseni ucenici i jos bolje osobe, objasnjavamo zasto nema za patike.
    Reci cu Vam nesto. Sticajem okolnosti, u zivotu sam uhapsio nekoliko desetina ubica ili ljudi koji su druge tesko telesno povredili. Svi oni bili su pojedinacno bolji ljudi od ovih koji nam odredjuju buducnost. Recimo, ne znam nijednog kriminalca koji je kupio diplomu. To su sto su.
    Kakav covek mora biti olos, sljam, gnjida i futavac, pa da tvrdi kako zna nesto sto ne zna.
    Vas blog je inace veoma lep, ljudski, topao, i nadasve ste normalni, sto je danas vrlo retko. Puno prijateljskih pozdrava iz Novog Sada.

  3. Neno, draga. Gde si mi?
    Vidim nema ovde više postova…pa se izgubih malo.
    Kako si mi? Kako zivot? Često te se setim, da znaš. S ljubavlju čuvam tvoje poklone i koristim ih. Iako moram priznati, da sam najdraži od svih izgubila. Crveni satenski cvet, koji mi je negde spao sa torbe na kojoj sam ga s ponosom nosila.
    Šaljem puno poljubaca :*

    • Hvala draga. Nisam ni znala da me ovde pratiš.
      Počela sam polako da se povlačim sa neta, iz ličnih razloga.
      Hvala što si primetila.
      I ja tebi želim sve najlepše. Crvenog cveta se ne sećam, ali bih ti rado napravila drugi, nego, mnogo me muči besparica, nemam crvenog materijala 😦

      • Zao mi je sto se povlacis…i mene neko vreme nije bilo. Kratka sam sa vremenom, a i nazalost dosta sam pod stresom vec duze vreme. Sad sam odlucila da se vratim malo aktivnije ovom virtuelnom svetu, da skrenem sebi misli. Razumem besparicu i kod mene je tesko, ali da ne duzim brigama…rado bih vas posetila, i tebe i Kissy-ku, cim bih za to nasla mogucnosti…nadam se uskoro kada dobijem stipendiju. Ni Kissy-ki se ne stigoh javiti vec duze vreme, a zaista vas se jako cesto setim. Ljubim puno jos jednom…i ljubi mi i Kissy-ku ako je sretnes.Pozdravce

  4. Uvek si dobro došla. Sa Tijanom se ne viđam, ona ima puno obaveza, ne dolazi više kod moje ćerke. Radi, boravi kod dečka, retko je kod kuće, viđam se sa njenom mamom.

Hvala što pratite, hvala za komentar, uvek me obraduje.

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s