Архиве

UMETNOST IZ DUŠE

Svako od nas imao je uzore kroz život, a mnogi ih imaju i u zrelom životnom dobu.

Jedna od najdražih osoba koje su u mom životnom okruženju i koje su mi bile i ostale uzor je moja ujna. Pored toga što je divna majka i baka, što je imala sjajnu karijeru u svom poslu koji nije imao veze sa umetnošću, moja ujna ima divnu, senzitivnu dušu. Veliki je obožavalac umetnosti u najširem smislu. Čita, sluša i voli muziku, piše pesme, sjajno kuva, čak i priča viceve, ali najveća ljubav joj je slikanje.

Tako je do sada  izlagala na mnogobronim kolektivnim izložbama, osvajala brojne nagrade, a nedavno je obeležila mali jubilej – otvarawe svoje desete samostalne izložbe. Ona nije podlegla modi u slikarstvu, „novoj umetničkoj praksi“, već je ostala verna klasičnom, odnosno tradicionalnom pristupu slikarstvu.

Svaka slika zrači vedrinom i lepotom, a kad krasi zid, ispunjava dušu posmatrača lepim, pozitivnim osećanjima. Zato je slika na zidu najlepši ukras svakog doma, daje mu plemenitost i eleganciju.

Čak je i naš Lenon „pozirao“ za svoj portret 🙂

Dakle, predstavljam vam, ovako virtuelno, slike Gordane Marković. Originale, uramljene u odgovarajuće ramove, još uvek možete pogledati u Biblioteci „Vuk Karadžić“ GALERIJA MILJKOVIĆ, Bulevar kralja Aleksandra 298, Beograd, sve do kraja naredne sedmice.

1

7

2

3

14

10

13

16

15

12

Svaka od ovih slika izgleda lepše u ramu, ali sam ja loš fotograf, pa na samoj izložbi nisam napravila dobre fotografije. Predstavila sam vam samo deo izloženih slika, a i kod autorke se zadržalo više slika sa prethodnih izložbi.

Nadam se da ste uživali.

Misao dana: 

„Svaka umetnost nosi autobiografsku priču, a školjkinu priča biser…“

(Federico Fellini)

TO VIŠE NISU PETARDE, VEĆ BOMBE

Zakon o javnom redu i miru:

Paljenje pirotehničkih proizvoda ili pucanje

Član 17

Ko paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novačnom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ili radom u javnom interesu od 40 do 120 časova.

Ko pucanjem iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana – kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Ko prekršaj iz st. 1. i 2. ovog člana izvrši u grupi od tri i više lica – kazniće se kaznom zatvora od 30 do 60 dana.

Zakon o prekršajima:

Odgovornost roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja deteta i maloletnika

Član 72

Kada je dete učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora roditelja, usvojitelja, staratelja, odnosno hranitelja, a ova lica su bila u mogućnosti da takav nadzor vrše, roditelji, usvojitelj, staratelj odnosno hranitelj deteta kazniće se za prekršaj kao da su ga sami učinili.

Zakonom se može propisati da će za prekršaj koji je učinio maloletnik odgovarati i roditelji, usvojitelj, staratelj, odnosno hranitelj maloletnika starog od navršenih četrnaest do navršenih osamnaest godina ako je učinjeni prekršaj posledica propuštanja dužnog nadzora nad maloletnikom, a bili su u mogućnosti da takav nadzor vrše.

Osim roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja, zakonom se može propisati da će za prekršaj maloletnika odgovarati i druga lica za koja je propisana obaveza vršenja nadzora nad maloletnikom koji je učinio prekršaj.

Svake godine u ovo doba počinjem da se ježim zbog petradi  i ostalih pirotehničkih sredstava.
Godinama pratimo vesti o brojnim povredama dece i adolescenata, najčešće, a bude tu i “zrelih” ljudi, povredama sa trajnim posledicama.
Međutim, svake godine, sve je veća pucnjava svuda oko nas, u svako doba dana ili noći.

Roditelji, učite decu da su petarde štetne!
Ne, od ovoga nema ništa! To se ponavlja godinama, godinama smo u ovo doba godine, od ovih dana pa do polovine januara,(namerno neću da lepe praznike povezujem sa ovom ružnom pojavom), objavljuju vesti o tome kako je neko dete teško povređeno, ostalo bez prstiju ili bez oka. Ipak, mnogo je roditelja koji, naprotiv, podstiču decu, naročito dečake, da budu muškarčine, kupuju im velike količine petardi, bobmi i bombica, raketa, svačega, ili im daju novac upravo za ove namene.
Te povrede se, misle oni, dešavaju šonjama, uvek nekom drugom.
Jeste li sigurni? Vredi li da vam pokažem neku fotografiju.

decak_1356807969_670x0
Vidite li koliko je blizu očiju?

petarde04
Da li možete biti sigurni da se ovo neče dogoditi baš vašem detetu?

Ukoliko ste u zabludi da je vaše dete dobro obučeno i da se neće povrediti, nemate obzira prema ljudima za koje je svaki udar petarde stres, a naročito prema životinjama…

download  zivotinje-se-boje-pucnjave1

Za vas koji bacate i uživate u prasku i strahu ljudi i životinja, ima leka.
Lek su naši zakoni.
Ovi citirani na početku. I nema izgovora da ne znate šta vam dete radi. Morate to znati, jer eto, možda preterujem, danas petarde, a sutra zapaljen čovek.
Neću više to da trpim.
Svaki put kad čujem petarde zvaću policiju. Svaki put kad vidim grupicu dece koja se spremaju da bacaju petarde, zvaću policiju. Svaki put kad vidim nelegalnog prodavca, zvaću policiju. Pozivam istomišljenike da isto čine.

Onih koji misle kao ja je jako puno, ali manje od petardi. Koliko jedna osoba baci petari u narednih mesec dana, šta mislite? Ne možemo ni zamisliti. Ove godine, možda bude pravdi privedeno samo par osoba, sledeće godine će ih biti više, dok ne stanemo na kraj ovom zlu.
Iako imam glavobolje od prekomernog posla, sa zadovoljstvom ću kažnjavati one koji prekrše navedene zakonske odredbe.

Svedoci smo sve većeg siromaštva, a za petarde se nađe neka para. Omogućava se nekome da dobro nelegalno zaradi. Nemojte mi o tome da vam je to zadovoljstvo i radost vašoj deci. Ima mnogo drugih zadovoljstava i radosti. Okrenite se oko sebe, ima toliko dece i ljudi kojima je potrebna pomoć, nađite zadovoljstvo u tome. Ili u dobrom filmu, nekoj društvenoj igri, razgovoru sa svojom decom, na primer o svom detinjstvu, o tome kako smo se super zabavljali, iako nismo imali petarde!
Svedoci smo ovih dana da se sve više građana protivi programima za doček Nove godine na trgovima, tražeći da se taj novac uplati za bolesnu decu.  Možda isto to možemo učiniti i u vezi petardi.

Radovalo bi me da moji prijatelji blogeri objave nešto o ovoj temi.
Hvala na čitanju.

Malo i ja o „Bdenju“

Zaista me raduje što imam čast da poznajem Dejana Zlatića, da čitam sve što piše i što sam imala veliko zadovoljstvo da pročitam sva tri romana koja je izdao i da uživam u njima, prepoznajući u nekim delovima sebe ili ljude koji su mi bliski.
Kako sam ja, obična žena, bez književnih pretenzija, drugačijeg obrazovanja od književnog doživela roman?

Doživela sam ga kao običnu, jednostavnu priču o čoveku i njegovoj usamljenosti.
Svako od nas poznaje nekog Saleta, ili Milicu, imena su nebitna, koji pogrešnim izborima u mladosti, nesvesni toga, biraju usamljenost.
Kod Saleta je nedostatak inicijative, hrabrosti za borbu za ispunjenje sopstvenih želja, izbor da ne povredi druge, odlukama da je za njegove prijatelje bolje da se on povuče, čineći tako i životne izbore umesto njih, doveo do toga da su takvi izbori na njegovu štetu, da tako gubi i prijatelje i ljubav i ostaje sam i usamljen.

Njegova sklonost da donosi odluke za druge, i da se to svima ne dopada, najbolje dolazi do izražaja u sceni kad Nedi poklanja kiosk, kad on ne razume zašto se ona ljuti, verujući da joj čini dobro, nesvestan toga da je o njenom životu odlučio umesto nje, ne pitajući ni za mišljenje, ni za njene želje.

Prepuštajući Tijanu prijatelju, izgubio je oboje. Baš kada je napravio prvi korak da se Tijani približi na drugi način, drugačijim osećanjima, kad mu nedostaje hrabrost da joj poklon za koji se mnogo trudio, uruči lično, već anonimno, on saznaje da je njegov prijatelj odabrao Tijanu za ljubav svog života i povlači se. Dilema da li je važnije prijateljsvo ili ljubav ne postoji, postoji bol zbog takvih okolnosti, bol koji će ga uvek pratiti, ali on će ga nositi dostojanstveno, verujući da tako može da zadrži prijateljstvo sa oboje, ali to prijateljstvo, kako se i moglo očekivati, pod uticajem životnih događaja i vremena bledi i nestaje. Isto bi se desilo i da su ostali da žive u njegovoj blizini.

U momentima kad postaje svestan da je napravio pogrešne izbore i propustio prilike, on pokušava da to ispravi, primer je potraga za Sanjom, ali kad je vidi, on se ponovo povlači, čineći još jedan pogrešan izbor.

Tokom jednog dana i noći, dok čeka da iscuri vreme do polaska da vrati Tijanu u svoj život, još jednom uveren da je to prava odluka, kroz sećanja mu prolazi ceo život, pa preispituje svoje odluke, ali ne dolazi do odgovora. Saznajemo da je savestan, uvek spreman da se nađe ljudima u nevolji, da se ne koleba u situacijama kad je drugima potrebna pomoć, rizikujući mnogo, čak i sopstveni život. Vraća nam veru u u ljudsku dobrotu, jer nije jedini dobrica, ima još dobrih ljudi. Posebno je dirljiva dobrota dece koja su ga na predahu od borbi nahranila. Taj pruženi hleb je simbol razumevanja i ljubavi među ljudima, to deca nevinih duša, najbolje osećaju.

Njegova ljubav prema Tijani, koju je lako prepustio prijatelju i tako umesto nje doneo odluku da je gurne u neki drugačiji život, velika ljubav kojom je obojen ceo roman, jer sve njegove misli počinju i završavaju se mislima o Tijani, možda i ne bi bila tako velika da nije ostala neostvarena, nikad izrečena, nikada ni na koji način iskazana. Možda bi i Tijana donela drugačiju odluku da joj je na bilo koji način dao prostora i nade.
Posle mnogo godina, najboljih godina života, on pokušava da tu ljubav vrati, da Tijanu, konačno, prigrli za ostatak njihovih života, ali je za to kasno. Velike životne odluke se ne mogu donositi u trenu, dok se čeka poziv na let pa Tijana očekivano za čitaoca, a neočekivano za junaka, ne pristaje da napusti svoj izgrađen život.

Sale i dalje ostaje sam, da u svojim nesanicama i bdenju ponovo proživljava svoj život, čuvajući od zaborava sve te lepe i ni malo lepe, ali značajne trenutke i događaju, kada je verovao da čini najbolje. U toj veri i bdenju, ostaje mu tekila, nezaborav i muzika.

Ako imate nekog Saleta u svom okruženju, usamljenog jer su mu život i savest nametali životne izbore, pokušajte da ne sudite, već da razumete, da se zapitate zašto su ostali sami i izabrali usamljenost.

 

 

Stambeni krediti u CHF – nova događanja

 

broken-chain11

Lanac počinje da puca

Fotografija sa google pretraživača

 

Ako ste pažljivi pratilac vesti, verovatno ste uočili da se ponovo, čak i više nego ranije, u medijima provlači ova tema.
Mnogo bi se o tome moglo napisati.
Najvažnije – da je letos grupa ljudi zaduženih u CHF, osnovala udruženje.
Cilj je pre svega pravilno informisanje javnosti i naravno, korisnika kredita. Edukacija. Borba za legalno rešavanje problema.
Sve se radi transparentno za članove udruženja, a i druga lica zainteresovana za ovu materiju.
Radi se po zakonu, pa je održana Osnivačka skupština, na kojoj je izabran Upravni i Nadzorni odbor, a zatim je održana i redovna Skupština. Udruženje je registrovano po zakonu i ima knjigovođu, ali i stručan pravni i ekonomski tim. Naravno ima Statut, Poslovnik o radu i legalno, na Skupštini izabrane organe, Upravni i Nadzorni odbor. Ima zauzete stavove o načinima delovanja i rešavanja problema. Ima jake argumente! Ima nadu!
U međuvremenu postavljen je sajt. Tu se može pročitati sve o različitim nezakonitostima u radu banaka, a i drugih organa. Tekstove je sačinjavao pravno-ekonomski tim, sve ljudi zaduženi, ljudi koji imaju kredit. Ljudi koji su mnogo radili i istaživali i sebe radi i radi rešavanja ovog problema u Srbiji, jer sve su države rešile, samo kod nas se istrajava u nezakonitostima.
Udruženje nema zaposlenih, radi se volonterski, sve što se primi od članarine i donacija, istina simboličnih se knjiži, a za svaku isplatu donosi se odluka.
Dakle, sve je po zakonu i javno. Većina udruženja, bilo koji da su im ciljevi i delokrug ne radi tako, mnogi ne održavaju skupštinu niti sednice Upravnog odbora, a i nemaju te organe.
Kako sam ranije problemu stambenih kredita pisala ovde, ovde  i ovde, ne bih o tome. U međuvremenu se došlo do novih saznanja, klupko se odmotava, a u javnost se plasira gotovo svakodnevno neka nova vest o nezakonitom radu i načinima pljačke građana.
Svi zainteresovani neka se naoružaju strpljenjem i neka posete sajt i pažljivo pročitaju sve tekstove i članke objavljene na sajtu.
Razbiće se zabluda da smo bili kockari, da hoćemo da nam država, odnosno svi poreski obveznici plaćaju kredite, da smo sami krivi, da su ugovori zakoniti. Malo sutra, toliko je nezakonitosti, da smo svi u šoku. A imali smo poverenje u banke. Ko bi im više verovao? Izgubile su to što je najvažnije za njivo poslovanje – Poverenje. Ne pokazuju ni malo volje ni zainteresovanosti da se problem reši.

Imamo odlične zakone, a i dobre sudije, samo ih pustiti da rade po tim zakonima
Još da dodam da sam veoma zabrinuta za sve nas, jer nemamo saosećanja i razumevanja.
Čast izuzecima.
Vidim to kad podelim objavu na nekoj društvenoj mreži, bilo kakvu, ta objava zavređuje manju ili veću pažnju, ljudi lajkuju, fejvuju, dele, ritvituju.
Kad je u pitanju objava o kreditu, uglavnom je muk ili samo po neki stidljiv lajk, koji potvrđuje pravilo, naročito što, uglavnom, dolazi od mojih prijatelja koji imaju isti problem.
Čega se ljudi plaše?
Deljenje ovakvih vesti doprinosi da do njih dođu ljudi koji imaju nekog svog na mukama, u dužničkom ropstvu, nekog ko nema net. Nekom kome ovakve vesti znače život.
Na kraju, evo linka

http://www.chfsrbija.org
Čitajte, informišite se. Bar pogledajte i poslušajte snimke i članke iz medija. Zatrebaće vam.

Misao dana:

Nemamo ni žute banke, jer su nam banke zelenaške!
Željko Marković

Stambeni krediti, bruka države i banaka

Savetovali ste da pišem, i evo pišem.
Delite, predlažite šta bi se moglo učiniti.

Ali pre toga, pročitajte saopštenje našeg tima. Jeste malo duže, ali nužno je za pravo razumevanje, da shvatite komšiju, sugrađanina, rođaka.
Hvala puno!

Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga CHF Srbija.
Правно-економски Савет

ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ КОРИСНИКА БАНКАРСКИХ УСЛУГА ЦХФ СРБИЈА

Ко смо? Шта сад? Зашта смо? Шта смо ми? О чему се ради? Шта ћемо?

Центар за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија, настаје сада, половином 2016. године, када друштвене, социјалне, а посебно економске противуречности у Републици Србији, прете да се добар део становништва нађе у безизлазној економској и социјалној ситуацији.

Ко смо?

Добро су познати подаци да сваким даном све већи број становника не може да отплаћује динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима. Месечне рате код многих дужника, веће су од месечних примања носилаца кредита. Ако, при том, носилац кредита, или његов супружник, или обоје, остану без посла не својом кривицом, “технолошки вишак”, са никавом или минималном отпремнином, без права на новчану накнаду од Националне службе за запошљавање, или са правом на минималну накнаду, на помолу су велики социјални, здравствени и економски, брачни и породични ломови у којима је најтеже деци. Породицама које остану без редовних примања и због тога не могу да сервисирају своје ануитете према банци, банке по основу заложног права и хипотеке продају станове ради намирења остатка дуга. Да иронија живота и апсурд буду још већи, носиоцима кредита, и после редовног плаћања ануитетних рата, током досадашњег отплатног рока, остатак дуга, главница и камата, већи је од укупног износа кредита и камате за који се грађанин задужио.
Грађанин остаје без стана, најчешће на улици, без примања и било каквог извора прихода.

Шта сад?

Има надлежних, који да ли због незнања, или ко зна из ког разлога, кажу: грађанин је крив; када је ушао у банку да узме динарски кредит који је индексиран у швајцарским францима, као да је ушао да игра рулет; без присиле, добровољно је потписао уговор.
Да ли су носиоци економске и финансијске власти у Републици Србији, Народна банка Србије, Министарство финансија и руководећи органи пословних банака знали да ће велики број грађана који су се у другој половини прве деценије XXИ века задужили са стамбеним динарским кредитима индексираним у швајцарским францима, постати социјални случајеви без стана, посла и наде у живот?
Надлежни су знали, или су морали знати. Због тога су одговорни. Грађани нису знали и нису морали знати.

Зашта смо?

Ми се залажемо за поштовање закона у овој области. Поштовање закона ће показати ко је одговоран што рате плаћамо а главница све већа. Одговорни ће одговарати а нама банке да врате што нису требале да узму.
Грађани су знали да се у банци не игра рулет.
Ушли су у банку да, помоћу кредита, реше егзистенцијални, стамбени проблем, институцију која већ вековима постоји и за коју су веровали да је, у овом, двадест првом веку, законима уређена интституција, законима који су важећи у овој земљи, а који се темеље на цивилизацијским тековинама. Сада виде да су се у томе преварили.

Шта смо ми?

Кажу нам да смо “транзоциони губитници”.
Нисмо губитници. Нећемо да будемо ни “коцкарски добитници”. Хоћемо да радимо, зарадимо и вратимо износ кредита који смо дигли и камату коју смо са банком уговорили.

О чему се ради?

Грађани су ушли у банку – зеленашку институцију – која је огромну већину довела до ,,просјачког штапа”. Носиоци законодавне и извршне власти, односно, економске и финансијске власти, спроводе неолибералистички и монетаристички модел “транзиције”, познатији као ,,шок терапија”, који је настао у кухињама “чувеног” ,,Вашингтонског консензуса”. У оквиру “Вашингтонског консензуса” спада и орочена, обавезна и “буразерска” приватизација. Будући да је Србија већ била исцрпљена током деведесетих година двадесетог века, а посебно агресијом НАТО пакта 1999. године, домаћа акумулација је “отишла” нелегалним каналима у иностране банке, а оно што је остало било је недовољно за приватизацију, нову технологију и економски раст. Чекао се страни капитал, посебно стране директне инвестиције. Будући да страни капитал долази да би максимизирао профит, онда он и поставља услове: либерализација домћег тржишта и економских односа са иностранством, стабилан девизни курс, привреда без инфлације и инфлаторних очекивања, јасно и једноставно домаће, посебно привредно законодавство и ефикасно судство, укидање домаћих банака и законско регулисање отварања страних банака итд.
У домену мера економске политике води се политика у којој је стабилизационо сидро девизни курс, а после 2006. године, Народна банкка Србије води политику таргетиране инфлације са вођеним девизним курсом у режиму флуктуирајућег девизног курса. И поред “пузајуће” депресијације динара, он је до данас све време апресиран. То је смирило инфлаторна очекивања, али дестимулисало извоз и стимулисало увоз. Стимулисан увоз са смањеним царинским и ванцаринским ограничењима, утицао је на уништавање домаће производње јер је увезена роба конкурентнија. Ионако исрпљена домаћа тражња, још више се исцрпљивала куповином јефтиније увезене робе. Повећава се незапосленост
Наведене мере економске политике, а посебно девизни курс као стабилизационо сидро, утицали су на раст банкарских каматних стопа на зајмове привреди и становништву. Једном речју, води се врло рестриктивна кредитно-монетарна политика.
Истовремено, на тржишту некретнина јавља се тражња у којој доминира велики број потенцијалних купаца станова због тога што већ дуго година током деведесетих није било изградње нових станова. Таква ситуација поскупљује цене станова. У недостатку сопствене штедње, многи су приморани да узму кредит за куповину стана. Јављају се динарски кредити који су индексирани у швајцарским францима које су банке нудиле по знатно нижим каматама од динарских кредита који су индесирани у еврима.
Швајцарски франак је био на историјском минимуму 2007. и 2008. године, у предвечерје светске економске, финансијске и хипотекарне кризе. Носиоци монетарне власти Републике Србије, прихватиле су евро као реперну валуту, односно евроизацију.
Поставља се питање због чега онда одобравају стамбене динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима?
Због чега одобравају динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима у условима кад знају да ће због “транзиционе шок терапије” још више грађана остаје без посла (тек предстоји преструктуирање јавног и државног сектора) и када реална куповна моћ становништва опада? Просто је ван сваке економске логике да надлижни нису знали (ако неко од надлежних и није знао, то га не ослобађа одговорности јер морао је да зна) све ово, а посебно да нису знали да швајцарски франак не може да остане на историјском минимуму када је већ озбиљно закуцала и почела светска економска криза.
Када су знали зашто су дозволили да банке одобравају такве кредите.
Зашто надлежнима није било у интересу да спрече стварање законодавне и институциналне инфраструктуре која не би дозволила зеленашко понашања банака?
Сада су сви домаћи актери уплетени у глобалистичку паукову мрежу међународних финансијских организација и институција, крупног мултинационалног и банковног капитала и геостратешких интереса великих сила. Свима је пред очима максимизација профита на интегралном и глобализованом тржишту свих фактора производње које поседује Република Србија. Банке у томе
имају највећу улогу. Банкарски и финансијски ситем једне земље је крвоток за целокупну привреду. Ко влада овим системима, влада и привредом.
Међутим, док једни максимизирају профит, највише банке, други максимизирају сиромаштво, највише грађани Републике Србије.
У насталој ситуацији Центар за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија, има мисионарску улогу организације за грађане који су се, не својом кривицом, нашли у безизлазном стању због узимања стамбених динарских кредит који су индексирани у швајцарским францима и да се нађе одговор на следеће питање:

Шта ћемо сад?

Знамо шта ћемо.