Архиве

Nova izložbica

Dugo se nisam hvalila svojim rukotvorinama.
Nema tu šta da se piše, samo da se gleda. Ponovo dekupaž.
Pa, da počnemo.

img_20160923_211600-2

img_20160815_202320-jpg-granicnici

img_20161108_194321-jpgknjizice

img_20161108_194424-jpg-knjizice-3

img_20161108_194941-jpg-futrola-2

img_20161108_195034-jpg-roze

img_20161129_090844-jpgitalija

img_20161129_090820-1-jpg-italija

14914574_10207781056346347_647716609_n-jpg-natalija

14938024_10207781056306346_401490552_n-jpg-natalija-2

Nešto je poklonjeno ili naručeno, nešto je dostupno.
Ovih dana ću raditi graničnike za čitanje i čestitke, praznici su sve bliže, a toliko je dragih ljudi koje želim da obradujem.
Prijatan viken svima!

Misao dana:  Čuda se događaju samo onima koji u njih veruju! (francuska poslovica)

 

 

 

 

Svašta nešto

Bliži se kraju moj godišnji odmor.
Bar nisam žurila na posao, ali se ne mogu pohvaliti da sam se odmorila.
Nekako uvek loše isplaniram, ostavim puno obeveza da ih završavam na odmoru, pa se onda umorim od toga.
No, do mene je.
Još uvek najviše svoje enrgije i slobodnog vremena utrošim na aktivnosti u rešavanju problema stambenih kredita u CHF. Osnovano je novo udruženje,  samo od ljudi koji imaju kredit i žele da se problem reši, na sasvim novi način. Od samog početka udruženje radi potpuno javno, objavljuju se svi podaci, sve je transparentno, svaka uplata, svaka isplata, a naročito svaka akcija, često se sastajemo, najviše radi edukacije i zajedničkog planiranja aktivnosti..
Iako nam se u medijima u većini slučajeva plasiraju pogrešne informacije, istina i pravda su na našoj strani.
Da se zna, ne izbegavamo da vratimo svoje dugove.
No, mi sada dugujemo mnogo više nego što smo pozajmili, mnogo više nego što vrede stanovi koje smo kupili, a svi smo dali učešće, ja sam na primer, uzela kredit za 50% cene stana.
Plasira se da tražimo da država, odnosno poreski obveznici plate naše obaveze.
Neistina!
Država treba da interveniše da se banke odreknu nezakonite zarade proizašle iz velikog rasta valute CHF, do koje dolaze na prevaran način. Kad bih pisala o svemu čime se banke služe, ne samo u oblasti našeg problema, samo delić koji ja znam, trebalo bi da napišem mnogo dugih postova.
Ukoliko se problem ne reši na teret banaka, tek tada će se, prema ugovorima rešiti na teret države, za svakoga ko više nije u stanju da plaća trostruko uvećanu ratu i to tako što će kredite platiti Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita, kojoj je svako od nas platio premiju, a vinkulacija je u korist banke. Tada će plaćati poreski obveznici.
Doneti su i na snazi su katastrofalno loši zakoni. Ne sme, na primer, da bude tajna poslovanje bilo koje banke, jer je država garant uloga u banci, pa ako banka propadne, to pada na teret svih poreskih obveznika. Banke neće propasti zbog naših kredita, već zbog loših plasmana koje odobrava rukovodstvo – primer Agro banke.
Molim da širite informaciju o ovome, nekome to znači spas života.
Ipak, radila sam i nešto lepo – dekupaž. Mislim da će nastupiti jedan duži period da neću raditi ništa novo. Radiću neke druge stvari.
Koliko stižem, čitam blogove. Oprostite ako ne komentarišem, to je najčešće kad nemam šta da kažem, bar ne pametno.
Evo mojih novih radova.

IMG_20160815_201941.jpg plava

IMG_20160815_202031.jpg crvena

IMG_20160815_202100.jpg lala

IMG_20160815_202242.jpg kuca

IMG_20160815_202350.jpg podmetači

Mislim da je ovo dovoljno za večeras.
Hvala na čitanju.

Misao dana: 

Prvo su došli po komuniste,

a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.

Zatim su došli poJevre je,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.
Zatim su došli po sindikalce,
a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.
Zatim su došli po katolike,
a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.
Zatim su došli po mene,
ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni.
Martin Nimeler

Opet radovanje – moj stan skladište ili izložba?

Ne, nije naš stan mali, a ni preveliki, taman!
Jeste da u periferijskom naselju košta kao dva na Dorćolu, ali neću opet o tome…stambeni kredit, CHF, banke zelenaške, bla, bla, bla…
Radi se o tome da u stanu nema kutka za moje kreativne radove.
Tako, moja garderoba se gužva, jer su ispod kutije sa raznim nužnim i veoma važnim sitnicama.
Da bi uzeo knjigu sa police regala, prvo moraš skloniti neke boce, tegle, kutijice i ostale radove u koje sam utkala slobodno vreme, a i puno ljubavi.
Nije mi to dovoljno, pa sam i ćerki uzurpirala deo ormarića, tu su mi boje.
I sve tako slično, da ne dužim, uglavnom, gde se okreneš, naletećeš na neku zaboravljenu četkicu, sunđer za nanošenje boje, prazne tegle koje čekaju red za preuređivanje ili na gotove radove raznih sorti, od boca do slika od presovanog cveća.
Ne, ja to ne smem da slikam i pokažem ovde.
I, šta se dalje dešava, kad me onako uhvati kreativni zanos (brzo me prođe, ali što započnem, moram da završim)?
Zauzmem terasu ako nije previše vruće, uglavnom u prepodnevnim časovima. Onda trčkam od terase do kupatila da bih redovno prala pribor, iako imam posudu s vodom da spustim četku, na primer,ali ne preporučuje se da tako dugo stoji.
Ili trpezarijski sto!
E, to mi je posebno zadovoljstvo!
Kad dođe vreme obroku, sklanjam sa stola nered, gde stignem, na kafe stočić, na komodu, čak i na pod (sreća te je Lenon dobar i ništa ne dira), pa čim se ručak u tom haosu završi, žurim da nastavim sa radom.
U takvim uslovima započem više radova odjednom, kad je haos, neka je u fulu.
O, desi se da mi se malo i smuči, odjednom počenem da grešim, nesigurna mi ruka…tada sve ostavim i uzmem knjigu.
Moji već navikli, i ne pitaju kad će se stan vratiti u koliko – toliko normalno stanje. Muž, koji voli da na kraju lakira, daje svoj doprinossav je važan kad to radi ili kad može da vrati šarkice, usuđuje se da diskretno pita: „Treba li nešto da se lakira?“ To u stvari znači: „Kad završavaš sa ovim da ne gledam nered oko sebe!“
Jeste da on najviše gleda televiziju, koju ja ne trpim.
Ali, pošteno, veoma je pedantan, što mu baš i nije neka prednost: „Samo ja se u ovoj kući setim da obrišem prašinu sa televizora!“ Hmmm, pa samo ti ga i gledaš.
I tako, eto, više ne znam šta sam htela!
Završila se ova faza radova, kao da sam u najmanju ruku krečila stan, ako ne i rušila neki zid radi boljeg rasporeda.
Uglavnom, sad imam ovde čime da se pohvalim, jer se veoma radujem što su mi radovi dobri i što sam zadovoljna.
Radujem se, a sledećeg meseca ide sledeća tura, imam neko venčanje, a ništa od ovoga što sam radila ovih dana ne odgovara…eto nama novog kreativnog nereda.
Radujem se i što sutra putujem malo u zavičaj, na žalost kratko, ali biće slatko i lepo.
A da li bi da vidite neki rad?

 

IMG_20160815_201901.jpg bela

IMG_20160815_201917.jpg bela

IMG_20160815_202214.jpg siva

Ostajte zdravo! I čitamo se, malo sa telefona, mada ja tu stalno nešto zabrljam 🙂

Virtuelna izložba

Na početku želim da se od srca zahvalim svima koji čitaju ova moja pisanija.
Premalo slobodnog vremena imam, ali moram izraziti divljenje prema svemu što pišete, a ja stignem da pročitam.
Meni nedostaje ideja i tema.
Iako se trudim da puno čitam, a da to nisu samo zakoni :), više sam tip koji radi maštom i rukama.
U poslednje vreme ne stižem da radim ni to što posebno volim.
Zato bih malo o tome kako sam počela i da se bar sećam dana kad sam za svoje hobije imala više vremena. Kao i većina žena u mojim godinama, još kao devojčica učila sam ručne radove. Tada sam imala želju da budem „velika“, pa sam učila i radila, kao što rade žene u mom okruženju.
Onda je došao period kad me vez, šivenje, pletenje i heklanje nisu zanimali, a kad sam se udala i rodila ćerke, čim su malo poodrasle, ja sam se vratila ručnim radovima, pa sam naučila i poentles.
Samo mi šivenje nikako nije išlo, sašila sam ja nekih lepih stvari dok sam bila student, čak i košulju svom mužu, ali uz neku muku, nisam nalazila zadovoljstvo u tome, a to bi sada bilo od najveće koristi 😦  Moja šivača mašina, doneta u „miraz“, stoji nekorišćena.
Sredinom devedestih, videla sam kod moje ujne slike rađene od presovanog cveća.
Eto meni prilike da „slikam“ iako mi to, u školi nikako nije išlo, jadni naš profesor, okretao je glavu od mojih radova 😀
I tako sam počela da presujem. Vremenom sam naučila koji cvetovi i listovi ostaju u lepim bojama, a koji presovanjem izgube lepotu.
Prve slike uradila sam na listovima iz dečjeg bloka za crtanje. Odnela sam ih na posao, onako neuramljene, pokazala ih koleginicama, ne govoreći da sam to ja radila. Izgledalo mi je da to ništa ne valja, a opet, mamilo me da čujem mišljenje dragih ljudi.
Pohvale su mi prijale i ja sam se ohrabrila da te slike uramim, a i da radim druge.
Dolaskom interneta, otvorili su mi se vidici i ja sam otkrivala neke nove kreativne radove i tehnike.
Već dugo nisam radila sa presovanim cvećem. Imam veoma veliku zbirku. Iako poslednjih par godina radim samo bookmarkere, redovno u sezoni cveća presujem. Cvetovi i listovi ispresovani mogu stajati godinama.
Pa, evo, kao podsticaj meni da se malo vratim ovoj tehnici, milozvučno zvanoj fitokolaž, pokazaću ovde neke radove.
Mislim da ne treba ni da pišem, da većina ovoga nije kod mene i da sam veoma radosna zbog toga!

30426f0418b88a6277a57dfffc7459d806a003be

Korpa manja

 

Kompozicija manja

 

 

neobicnomore

manjaizmicahy4gg4                Drvo

nova slika

prozor za b

slika za jelenu za blog

svetionik za blog

Za blog, pejzaž

Vaza 9.1.2010.

Nije bilolako odabrati.
Nadam se da vam se dopalo.

Misao dana: Iskrenost je verovatno najsmeliji oblik hrabrosti.
(William Somerset Maugham)

 

Crtice o jeseni

Nismo očekivali ovako sunčane i tople dane u novembru.

Zato posebno uživamo u njima.
Malo sreću kvari to što su dani kraći, brzo padne mrak. Zato uživam u pogledu sa terase, koja gleda na zapad, nagledala sam se prelepih zalazaka sunca,  kao omađijana sedim i gledam, dok se sunce sasvim ne smiri i nebo prekrije tama i po neka zvezda.
ZA BLOG
Dok šetam s Lenonom, divim se hrizantemama, a procvetale su i neke prolećne vrste cveća kad im nije vreme. Dok nam ispod nogu šuška opalo lišće, u dvorištima se ruže ne predaju, još uvek ima pupoljaka i lepih cvetova.Doći će nam hladni, kišni dani vrlo brzo.
U velikim gradovima je malo uživanja u čarima zime, ako bude snega biće beo samo dok pada, a posle par sati biće prljav. To nam je sastavni deo života.

Nisam radila ništa novo u poslednje vreme. Samo pravim planove, pa me i to zamori.

Možda je to zbog vremena, možda sam se ulenjila, ali znam da će proći.

U ovom postu, delim sa vama fotografiju jednog sasvim jednostavnog rada, tutorijal sa neta, rađenog pre neku godinu. I vaznica je moj rad, to je bar prosto.
Ove godine, opalo lišće se tako brzo sušilo da se nije moglo savijati niti nešto napraviti, pretvaralo se u prah. Na proleće će iz tog praha nići novi život.

Ovo nije jedini buket ruža koji sam pravila, bilo je bogatijih, sa sitnim jesenjim plodovima ukrasnih biljaka i samim tim, u više boja. No, nema fotografije, izgubila se negde 😦
Delim sa vama i jednu pesmu, čija mi je poruka baš legla u ovim toplim i sunčanim danima.
Kad sunce sija

mi plačemo kao ludi,
jer će uvek posle jednog sunca
biti nama jedna strašna kiša.

Kad kiša pada
mi pevamo kao ludi,
jer će uvek posle jedne kiše
biti nama jedno lepo sunce.

Posle dobrog uvek dođe loše,
jer nikad nam ništa bolje
nije bilo iza najboljeg.

Posle lošeg mora doći dobro,
jer nikad nam ništa gore
nije bilo iza najgoreg.

Mika Antić, iz zbirke Garavi sokak

Teglice

Već sam pisala da nemam odvojen prostor za rad. Kad radim bilo šta od svojih radova, napravim kreativni nered u stanu, ili preko leta, na terasi.

Kad radim dekupaž, iznesem boje, četkice, posudice za boje, salvete, sličice i krenem prvo od prajmera ili podloge, pa redom.
Dok se jedan predmet suši, bojim sledeći. Obično, zbog tog nereda, radim više predmeta odjednom, pa je u stanu nered desetak dana, a onda sve konačno raspremim do sledeće partije radova.
Koristim tu priliku da uredim neku teglicu i bocu. Skupljam ih od različite ambalaže i dajem im novi izgled.
U ovom postu pokazaću vam teglice koje sam nedavno radila i jednu bocu.
Uživam dok radim, a radim polako i precizno, u žurbi se često pogreši, pa se mora šmirglati i iznova raditi, te bi žurba donela samo dodatni posao.

Ove sam teglice radila u paru, jer sam imala dve iste. Poklonjene su za slavu. Domaćici su se više dopale od kafe i pića, uostalom, kafe i pića su domaćini tom prilikom dobili od svih gostiju 🙂

Teglice 1
Još jedan par teglica. Zgodne su za za začine ili bilo kakve sitnice.

Žute teglice

Ove sam radila pojedinačno, nisam imala par istih.

Teglica P      Teglica L     Teglica Z

Boce se mogu raditi, kao uostalom i tegle, sa mnogo više detalja, ukrasa, može se dodati čipka, cvetići od platna, ljuske od jaja, mogu biti nakinđurene kao princeze, obučene u razne odore i doterane kombinovanjem više tehnika i motiva.
No, ja sam pristalica pravila „manje je više“, te volim jednostavnost. Po nekad je teže uraditi nešto jednostavno, jer se tu greške ne mogu prikriti.
Ova boca je kraljica među svim bocama koje sam radila, zbog simpatičnog motiva,  jer ja mnogo volim pse. Motiv je sa paprine maramice,  koja ima četiri sloja, a samo jedan se koristi. Dakle, tanja je i nežnija od salvete.

Boca s kucama
Osim motiva, malo braon patine i kanapa su svi ukrasi. Deteline-srca su urađene šablonom koji sam sama napravila.
Bocu možete napuniti nekim domaćim voćnim sokom ili pićem, bila bi savršen poklon za svaku priliku.

Za danas bi to bilo sve.

Želim vam prijatan dan i još bolje naredne dane.

Misao dana:

Vino je večan dokaz da nas Bog voli i da želi da nas vidi srećne. Bendžamin Frenklin

Poseban rođendanski poklon

Sestričina mog muža je napunila 18 godina. Punoletstvo!

Da li je to i koliko značajno, ne znam. Znam da je čekaju veliki izazovi, završetak srednje škole i upis na fakultet. Posle toga, ko zna?

Potrudili smo se da poklon bude jedinstven, ali u mom stilu.
U izradi je učestvovala cela porodica, neko je savetovao, neko je umesto mene kuvao, neko je i konkretno radio.

U današnje vreme ne važi ona: Ko se hvali, sam se kvari!

Zato ću da se pohvalim.

Ogledalo sa postoljem i prostranom fijokom, dimenzije postolja su 16,5×16,5×6-

Ogledalo 3

Ogledalo 2

Kutija za nakit, dimenzije 30x20x10. Dve male fijoke, unutra šest pregrada i jedne minđuše 🙂

Kutija 1

Kutija 7

20151025_152633.jpgKutija 5

Kutija 8

Kutija 2

Nadam se da vam se dopada.
Prijatan dan vam želim 🙂

Misao dana:

Svaka umetnost nosi autobiografsku priču, a školjkinu priča biser (Fellini)