Prekršajni nalog

Vidim da ste bili zainteresovani za temu iz moje struke.
Ovoga puta bih vas ukratko posavetovala šta činiti ako učinite prekršaj za koji se izdaje prekršajni nalog.
Radi se uglavnom o lakšim prekršajima za koje se ranije izricala mandatna kazna.
Sada se za te prekršaje izdaje prekršajni nalog. Ukoliko prihvatate prekršajnu odgovornost, imate olakšicu da platite polovinu kazne u roku od osam dana.
Ukoliko smatrate da niste odgovorni, možete podneti zahtev za sudsko odlučivanje, takođe u roku od osam dana. Zahtev se podnosi tako što se sudu podnosi potpisan prekršajni nalog u datom roku i u originalu.
U praksi se dešava da se nalog ne potpiše, građani su u zabludi da time potpisuju da su navodi iz prekršajnog naloga tačni. Međutim, radi se o posebnom pravnom institutu, zakon zahteva da nalog bude potpisan i sud će samo tako uzeti u razmatranje, dati mogućnost da iznesete odbranu i dokaze za svoje tvrdnje, u suprotnom prekršajni nalog će biti odbačen.
Na poziv suda morate se odazvati, jer je Zakonom o prekršajima propisano da se u slučaju neodazivanja pozivu smatra da ste odustali od zahteva za sudsko odlučivanje i bićete obavezani da platite celu kaznu.
Moram biti iskrena prema vama, svojim čitaocima. Nemojte podnositi zahtev za sudsko odlučivanje ako niste sigurni da niste odgovorni za prekršaj, nemojte izbegavati prijem poziva od suda jer vam sledi naredba za dovođenje, a možda i opšta naredba, što može značiti da vas policija privodi gde vas nađe, na primer, pokvari vam putovanje, nemojte iznostiti neuverljive tvrdnje. Niko ne voli da ga potcenjuju i prave mu dodatni posao, pa to ne vole ni sudije. Naslušala sam se glupih, iskonstruisanih odbrana, treba i odbranu dobro osmisliti da bude logična i uverljiva.
U međuvremenu saobraćajna policija je obavestila sudije o uslovima za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, a još neki podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnog postupka počinju ili se spremaju da počnu sa sporazumevanjem. O sporazumu i tim novinama, više reči imate u komentarima na ovaj post, a možete i ovde pitati.
Još nešto, nemojte se šaliti da se ne javite na poziv saobraćajne policije da dostavite podatke o identitetu vozača koji je upravljao vozilom kada je tim vozilom učinjen prekršaj. Može vam se desiti da umesto dveipohiljade kazna bude 15 hiljada i više. Ukoliko je vozilo snimljeno video nadzorom u težem prekršaju, nemojte biti u zabludi da možete izbeći prekršajnu odgovornost ako se ne odazovete na poziv saobraćajne policije.
Ja sam otvorena za saradnju pa pišite. Ukoliko smatrate da vaš slučaj  ima neke specifičnosti koje nisu za javnost, javite se na e-mail nenamaricic@gmail.com

Do čitanja!

03,07 AM

Nije ovo prva noć da mi san  ne dolazi,  a uzrok tome ne znam. Dešava se ponekad posle po svemu, običnog dana.

Dok slušam šuštanje krošnji koje vetar njiše i skida krhke jesenje listove, ne mislim ni o čemu.

Misli,  i radosne i tužne još dalje teraju san.

Kiša je počela da pada. Možda donese olakšanje i san.

Slušam vetar i kišu i sopstveno disanje. Udah – izdah.

Isključujem telefon koji sam i uključila samo da ovo napišem.

Sutra je novi dan.

Stambeni krediti u CHF – nova događanja

 

broken-chain11

Lanac počinje da puca

Fotografija sa google pretraživača

 

Ako ste pažljivi pratilac vesti, verovatno ste uočili da se ponovo, čak i više nego ranije, u medijima provlači ova tema.
Mnogo bi se o tome moglo napisati.
Najvažnije – da je letos grupa ljudi zaduženih u CHF, osnovala udruženje.
Cilj je pre svega pravilno informisanje javnosti i naravno, korisnika kredita. Edukacija. Borba za legalno rešavanje problema.
Sve se radi transparentno za članove udruženja, a i druga lica zainteresovana za ovu materiju.
Radi se po zakonu, pa je održana Osnivačka skupština, na kojoj je izabran Upravni i Nadzorni odbor, a zatim je održana i redovna Skupština. Udruženje je registrovano po zakonu i ima knjigovođu, ali i stručan pravni i ekonomski tim. Naravno ima Statut, Poslovnik o radu i legalno, na Skupštini izabrane organe, Upravni i Nadzorni odbor. Ima zauzete stavove o načinima delovanja i rešavanja problema. Ima jake argumente! Ima nadu!
U međuvremenu postavljen je sajt. Tu se može pročitati sve o različitim nezakonitostima u radu banaka, a i drugih organa. Tekstove je sačinjavao pravno-ekonomski tim, sve ljudi zaduženi, ljudi koji imaju kredit. Ljudi koji su mnogo radili i istaživali i sebe radi i radi rešavanja ovog problema u Srbiji, jer sve su države rešile, samo kod nas se istrajava u nezakonitostima.
Udruženje nema zaposlenih, radi se volonterski, sve što se primi od članarine i donacija, istina simboličnih se knjiži, a za svaku isplatu donosi se odluka.
Dakle, sve je po zakonu i javno. Većina udruženja, bilo koji da su im ciljevi i delokrug ne radi tako, mnogi ne održavaju skupštinu niti sednice Upravnog odbora, a i nemaju te organe.
Kako sam ranije problemu stambenih kredita pisala ovde, ovde  i ovde, ne bih o tome. U međuvremenu se došlo do novih saznanja, klupko se odmotava, a u javnost se plasira gotovo svakodnevno neka nova vest o nezakonitom radu i načinima pljačke građana.
Svi zainteresovani neka se naoružaju strpljenjem i neka posete sajt i pažljivo pročitaju sve tekstove i članke objavljene na sajtu.
Razbiće se zabluda da smo bili kockari, da hoćemo da nam država, odnosno svi poreski obveznici plaćaju kredite, da smo sami krivi, da su ugovori zakoniti. Malo sutra, toliko je nezakonitosti, da smo svi u šoku. A imali smo poverenje u banke. Ko bi im više verovao? Izgubile su to što je najvažnije za njivo poslovanje – Poverenje. Ne pokazuju ni malo volje ni zainteresovanosti da se problem reši.

Imamo odlične zakone, a i dobre sudije, samo ih pustiti da rade po tim zakonima
Još da dodam da sam veoma zabrinuta za sve nas, jer nemamo saosećanja i razumevanja.
Čast izuzecima.
Vidim to kad podelim objavu na nekoj društvenoj mreži, bilo kakvu, ta objava zavređuje manju ili veću pažnju, ljudi lajkuju, fejvuju, dele, ritvituju.
Kad je u pitanju objava o kreditu, uglavnom je muk ili samo po neki stidljiv lajk, koji potvrđuje pravilo, naročito što, uglavnom, dolazi od mojih prijatelja koji imaju isti problem.
Čega se ljudi plaše?
Deljenje ovakvih vesti doprinosi da do njih dođu ljudi koji imaju nekog svog na mukama, u dužničkom ropstvu, nekog ko nema net. Nekom kome ovakve vesti znače život.
Na kraju, evo linka

http://www.chfsrbija.org
Čitajte, informišite se. Bar pogledajte i poslušajte snimke i članke iz medija. Zatrebaće vam.

Misao dana:

Nemamo ni žute banke, jer su nam banke zelenaške!
Željko Marković

Stambeni krediti, bruka države i banaka

Savetovali ste da pišem, i evo pišem.
Delite, predlažite šta bi se moglo učiniti.

Ali pre toga, pročitajte saopštenje našeg tima. Jeste malo duže, ali nužno je za pravo razumevanje, da shvatite komšiju, sugrađanina, rođaka.
Hvala puno!

Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga CHF Srbija.
Правно-економски Савет

ЦЕНТАР ЗА ЗАШТИТУ КОРИСНИКА БАНКАРСКИХ УСЛУГА ЦХФ СРБИЈА

Ко смо? Шта сад? Зашта смо? Шта смо ми? О чему се ради? Шта ћемо?

Центар за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија, настаје сада, половином 2016. године, када друштвене, социјалне, а посебно економске противуречности у Републици Србији, прете да се добар део становништва нађе у безизлазној економској и социјалној ситуацији.

Ко смо?

Добро су познати подаци да сваким даном све већи број становника не може да отплаћује динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима. Месечне рате код многих дужника, веће су од месечних примања носилаца кредита. Ако, при том, носилац кредита, или његов супружник, или обоје, остану без посла не својом кривицом, “технолошки вишак”, са никавом или минималном отпремнином, без права на новчану накнаду од Националне службе за запошљавање, или са правом на минималну накнаду, на помолу су велики социјални, здравствени и економски, брачни и породични ломови у којима је најтеже деци. Породицама које остану без редовних примања и због тога не могу да сервисирају своје ануитете према банци, банке по основу заложног права и хипотеке продају станове ради намирења остатка дуга. Да иронија живота и апсурд буду још већи, носиоцима кредита, и после редовног плаћања ануитетних рата, током досадашњег отплатног рока, остатак дуга, главница и камата, већи је од укупног износа кредита и камате за који се грађанин задужио.
Грађанин остаје без стана, најчешће на улици, без примања и било каквог извора прихода.

Шта сад?

Има надлежних, који да ли због незнања, или ко зна из ког разлога, кажу: грађанин је крив; када је ушао у банку да узме динарски кредит који је индексиран у швајцарским францима, као да је ушао да игра рулет; без присиле, добровољно је потписао уговор.
Да ли су носиоци економске и финансијске власти у Републици Србији, Народна банка Србије, Министарство финансија и руководећи органи пословних банака знали да ће велики број грађана који су се у другој половини прве деценије XXИ века задужили са стамбеним динарским кредитима индексираним у швајцарским францима, постати социјални случајеви без стана, посла и наде у живот?
Надлежни су знали, или су морали знати. Због тога су одговорни. Грађани нису знали и нису морали знати.

Зашта смо?

Ми се залажемо за поштовање закона у овој области. Поштовање закона ће показати ко је одговоран што рате плаћамо а главница све већа. Одговорни ће одговарати а нама банке да врате што нису требале да узму.
Грађани су знали да се у банци не игра рулет.
Ушли су у банку да, помоћу кредита, реше егзистенцијални, стамбени проблем, институцију која већ вековима постоји и за коју су веровали да је, у овом, двадест првом веку, законима уређена интституција, законима који су важећи у овој земљи, а који се темеље на цивилизацијским тековинама. Сада виде да су се у томе преварили.

Шта смо ми?

Кажу нам да смо “транзоциони губитници”.
Нисмо губитници. Нећемо да будемо ни “коцкарски добитници”. Хоћемо да радимо, зарадимо и вратимо износ кредита који смо дигли и камату коју смо са банком уговорили.

О чему се ради?

Грађани су ушли у банку – зеленашку институцију – која је огромну већину довела до ,,просјачког штапа”. Носиоци законодавне и извршне власти, односно, економске и финансијске власти, спроводе неолибералистички и монетаристички модел “транзиције”, познатији као ,,шок терапија”, који је настао у кухињама “чувеног” ,,Вашингтонског консензуса”. У оквиру “Вашингтонског консензуса” спада и орочена, обавезна и “буразерска” приватизација. Будући да је Србија већ била исцрпљена током деведесетих година двадесетог века, а посебно агресијом НАТО пакта 1999. године, домаћа акумулација је “отишла” нелегалним каналима у иностране банке, а оно што је остало било је недовољно за приватизацију, нову технологију и економски раст. Чекао се страни капитал, посебно стране директне инвестиције. Будући да страни капитал долази да би максимизирао профит, онда он и поставља услове: либерализација домћег тржишта и економских односа са иностранством, стабилан девизни курс, привреда без инфлације и инфлаторних очекивања, јасно и једноставно домаће, посебно привредно законодавство и ефикасно судство, укидање домаћих банака и законско регулисање отварања страних банака итд.
У домену мера економске политике води се политика у којој је стабилизационо сидро девизни курс, а после 2006. године, Народна банкка Србије води политику таргетиране инфлације са вођеним девизним курсом у режиму флуктуирајућег девизног курса. И поред “пузајуће” депресијације динара, он је до данас све време апресиран. То је смирило инфлаторна очекивања, али дестимулисало извоз и стимулисало увоз. Стимулисан увоз са смањеним царинским и ванцаринским ограничењима, утицао је на уништавање домаће производње јер је увезена роба конкурентнија. Ионако исрпљена домаћа тражња, још више се исцрпљивала куповином јефтиније увезене робе. Повећава се незапосленост
Наведене мере економске политике, а посебно девизни курс као стабилизационо сидро, утицали су на раст банкарских каматних стопа на зајмове привреди и становништву. Једном речју, води се врло рестриктивна кредитно-монетарна политика.
Истовремено, на тржишту некретнина јавља се тражња у којој доминира велики број потенцијалних купаца станова због тога што већ дуго година током деведесетих није било изградње нових станова. Таква ситуација поскупљује цене станова. У недостатку сопствене штедње, многи су приморани да узму кредит за куповину стана. Јављају се динарски кредити који су индексирани у швајцарским францима које су банке нудиле по знатно нижим каматама од динарских кредита који су индесирани у еврима.
Швајцарски франак је био на историјском минимуму 2007. и 2008. године, у предвечерје светске економске, финансијске и хипотекарне кризе. Носиоци монетарне власти Републике Србије, прихватиле су евро као реперну валуту, односно евроизацију.
Поставља се питање због чега онда одобравају стамбене динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима?
Због чега одобравају динарске кредите који су индексирани у швајцарским францима у условима кад знају да ће због “транзиционе шок терапије” још више грађана остаје без посла (тек предстоји преструктуирање јавног и државног сектора) и када реална куповна моћ становништва опада? Просто је ван сваке економске логике да надлижни нису знали (ако неко од надлежних и није знао, то га не ослобађа одговорности јер морао је да зна) све ово, а посебно да нису знали да швајцарски франак не може да остане на историјском минимуму када је већ озбиљно закуцала и почела светска економска криза.
Када су знали зашто су дозволили да банке одобравају такве кредите.
Зашто надлежнима није било у интересу да спрече стварање законодавне и институциналне инфраструктуре која не би дозволила зеленашко понашања банака?
Сада су сви домаћи актери уплетени у глобалистичку паукову мрежу међународних финансијских организација и институција, крупног мултинационалног и банковног капитала и геостратешких интереса великих сила. Свима је пред очима максимизација профита на интегралном и глобализованом тржишту свих фактора производње које поседује Република Србија. Банке у томе
имају највећу улогу. Банкарски и финансијски ситем једне земље је крвоток за целокупну привреду. Ко влада овим системима, влада и привредом.
Међутим, док једни максимизирају профит, највише банке, други максимизирају сиромаштво, највише грађани Републике Србије.
У насталој ситуацији Центар за заштиту корисника банкарских услуга – ЦХФ Србија, има мисионарску улогу организације за грађане који су се, не својом кривицом, нашли у безизлазном стању због узимања стамбених динарских кредит који су индексирани у швајцарским францима и да се нађе одговор на следеће питање:

Шта ћемо сад?

Знамо шта ћемо.